За 10.000 година, „време и простор“ би могли да буду уздрмани неизбежним сударом две супермасивне црне рупе спојене свемирском гравитацијом, сугерише нова студија коју су предводили научници са Калифорнијског института за технологију.
Масе две црне рупе су стотинамамилиона пута веће од масе нашег Сунца, а процењује се да је тренутно растојање између њих отприлике 50 пута веће од оног које раздваја наше Сунце и Плутон.
„Када се пар споји за отприлике 10.000 година, очекује се да ће титански судар уздрмати сам простор и време, шаљући гравитационе таласе широм универзума“, саопштио је Калифорнијски институт за технологију, описујући налазе.
Верује се да су две црне рупе које је испитао тим предвођен Институтом најуже повезани супермасивни двојац црних рупа који је до сада примећен. Пар је назван ПКС 2131-021, а реч је о квазару, преноси „Спутњик Интернешенал“
Чињеница да квазар – нешто што је познато као активно галактичко језгро са супермасивном црном рупом која сифонира материјал са диска који га окружује – садржи две црне рупе које круже унутар њега изазвала је радозналост у научном тиму. Астрономи су већ размишљали о могућности да квазар поседује две црне рупе, али је било тешко пронаћи доказ за то.
Када се пар споји за отприлике 10.000 година, очекује се да ће титански судар уздрмати сам простор и време.
© Фото : Public Domain
Пре ПКС 2131-021, постојао је само један квазар за који је доказано да поседује пар супермасивних црних рупа „ухваћених у чину спајања“, док два тела круже једно око другог у „космичком плесу“. Овај пар је откривен у квазару названом ОЈ 287, а његове црне рупе круже сваких девет година, док су потребне две године да се заврши орбита за двојац примећен у ПКС 2131-02.
Нови пар супермасивних црних рупа откривен је због тога што су научници уочили периодичне промене у осветљености радио-светлости квазара. Како наводе научници, позивајући се на радио податке, регистровали су савршену синусоидну светлосну криву – нешто што никада раније није примећено код квазара.
„Када смо схватили да се врхови и падови светлосне криве детектовани у новије време поклапају са врховима и падовима забележеним између 1975. и 1983. године, знали смо да се дешава нешто веома посебно“, рекла је Сандра Онил, главни аутор нове студије и студент основних студија на Институту.
Према истраживачима, нова студија пружа пут за даље откривање сличних супермасивних спајања црних рупа – нешто што узрокује огромне таласе у простору и времену.