Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси, а све видео-садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
У Кутку Обреновића може се видети и оригиналан намештај краљице Наталије Обреновић, поклон Данице Леко за легат ове старе београдске породице. Ту су краљичин гардеробни орман, тоалетни сто и две столице које је краљица често користила.
„Шестог марта по новом календару 1882. године краљ Милан је, на основу закона донетог у Скупштини, објавио проглас којим подиже статус Кнежевине Србије на статус краљевине. Наредна два дана на свечаној аудијенцији код краља били су аустроугарски, немачки, италијански, руски и енглески посланици, тако да су у року од два дана већ све велике силе признале Краљевину Србију“, подсетио је Виктор Лазић, председник Адлигата.
Писма краља Милана, менији са двора
Јавности је у Београду први пут приказана цела преписка од 27 страница писама исписаних руком краља Милана, заправо упутства за владање намењена његовом сину Александру Обреновићу. Део преписке ће бити стално изложен у оквиру поставке музеја на Бањици, док ће део писама бити изложен у новом огранку Адлигата који се планира у Инђији.
Нарочито су занимљиве изложене фотографије. Оригиналне слике краља и краљице снимљене око 1880. године су на изложби, као и фотографија краља Александра и краљице Драге Обреновић сликана у Нишкој бањи шест месеци пре атентата. Том приликом су се краљ и краљица фотографисали са официрским кором, заправо са својим убицама, а испод фотографије се чак налазе и оригинални потписи краља и краљице, саопштио је Адлигат.
Менији са двора Обреновића су такође изложени, као и једно непознато писмо краљице Наталије Обреновић и једна њена ретка фотографија из доба када је још била заручница српског краља.
Изложени су и предмети везани за кнеза Михаила Обреновића. Ту је прва српска књига о полицији, која је пре проналаска у Адлигату била непозната, са првим познатим рукописом кнеза Михаила из 1828. године, која доказује да је кнез био писмен већ у својој петој години, што је тада била реткост и на европским дворовима. Изложена је, први пут после две године и рестаурације повеза и огромна књига о Паризу из личне библиотеке кнеза Михаила, на којој се могу видети печат и екс либрис кнеза.
Поред ових предмета, изложен је и рукопис Милана Пироћанца, министра иностраних послова и председника српске владе, као и једно писмо Стојана Новаковића, такође министра и председника САНУ. Изабрани су предмети баш ових двојице великана зато што се њихови потписи, поред краљевог, такође налазе на прогласу Србије за краљевину, пошто је у то време Милан Пироћанац био председник министарског савета (његов потпис налази се одмах испод краљевог на прогласу), а Стојан Новаковић министар просвете и црквених послова. Истим документом проглашен је и краљевић Александар за наследника престола, па су на изложби истакнути и предмети везани за краља Александра.
Лазић је истакао да је ова годишњица изузетно значајна не само због подизања статуса, па самим тим и угледа Србије у свету, већ и зато што је то био период у којем су многе важне државе успоставиле дипломатске односе са Србијом.
„Тако се уједно, обележава и 140 година успостављања дипломатских односа наше земље са САД и Јапаном, а Адлигат је тим поводом планира отварање посебних поставки везаних за ове државе“, додао је Лазић.