ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Американац Дејвид Бенет (57) који је у јануару примио генетски измењено свињско срце, умро је у уторак. Бенет је био први пацијент икад који је примио животињски орган, генетски модификован како би се спречило да га људски организам одбаци.
„Тај покушај пресађивања који је спроведен је оставио доста одјека у свету и пацијент је ипак живео две месеца. Потребно је време да се превазиђу све препреке. Није ствар у техници извођења операције. За главно лечење после су одговорни имунолози“, рекао је проф. др Миљко Ристић, координатор за кардиологију Министарства здравља Републике Србије.
Ристић је објаснио и да ово није нова метода.
„Ово узимање срца од свиње није ништа ново. Ми имамо већ срчане залиске које уграђујемо од свиње људима који живе и до 20, 30 година после трансплантације. Изгледа да органи свиње одговарају људском организму. Никада нисмо приметили да је дошло до одбацивања тог залиска од свиње. Пацијент живи јако дуго без икакве имуно-терапије“, рекао је др Миљко Ристић.
Др Ристић каже да је проблем мањка донора допринео да се покуша подухват пресађивања срца свиње пацијенту у Србији.
„Проблем мањка донора је проблем који се није превазишао деценијама. Раније је било потреба за срцем око 50.000 кандидата у целом свету, а сада се тај број нових пацијената попео на 100.000. То је енорман број. Само 5.000 донора имате у свету. Годишње у Србији око 55 одсто оних који летално заврше су били срчани пацијенти, а на другом месту су онколошки пацијенти“, рекао је др Миљко Ристић, преноси Курир.