Срце велико као Калемегдан, мангаша из Господар Јованове, заувек је престало да куца.
У разговору за Спутњик, Дражен је објаснио како га је један позив „заледио“, после чега више ништа није били исто.
„Никада нећу да заборавим тај петак вече, када ме је назвао мој друг Пеле и питао: 'је ли, Дражене, је л' се то код тебе десило?'' Одговорио сам да не знам о чему прича, а онда ми је он саопштио: 'Умро је Ушке на термину, па сам мислио да је код тебе на Златној лиги'. Моментално сам прекинуо везу и позвао Горана Каденића Кадену, алфу и омегу ветерана ФК Партизан, да проверим, а мисли су ми ишле на страну да се само неко глупо шали. Међутим, када ми је Кадена потврдио - нека туга ми се створила у срцу и не напушта ме ни дан-данас. Као да ми је Ушке био род", рекао је Остојић.
Преко деценију је Дражен уживао у мајсторијама „професора Ушкета“, отуда толика љубав и поштовање.
„У ствари, знали смо се само са тог малог фудбала који је играо у мом такмичењу. Довољно је ипак то било, очигледно, да се заволи мајстор игре на петопарцу, слободно могу да кажем један од најбољих које сам гледао и имао ту част да игра код мене и да играм против њега", каже наш саговорник.
Остојић додаје да је пре само 15 дана имао сам прилику да, испоставиће се, последњи пут, ужива у мајсторијама легендарног фудбалера.
„Са два гола практично је сам победио Градску чистоћу (2:1), онако са лакоћом и осмехом, као да је имао 29, а не 59 година. Планирам, наравно у договору са његовом породицом и саиграчима, да већ од ове године традиционална награда за најбољег играча Златне лиге носи назив 'Трофеј Небојше Ушкета Вучићевића'. Било би то наше мало за његово много што је пружио и показао на терену и поред њега за ових 13 година колико постоји наше такмичење. Збогом маестро", рекао је Дражен.