ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите ина каналу Спутњик Србија на Телеграму, асве видео садржаје на платформи „Одиси“(odysee.com).
Можда би то и било заиста тако да се испред кинеских градитеља није испречила планина Јелица кроз чију утробу треба прокопати тунел дуг чак три километра, коју називају чак и српски Готар (најдужи швајцарски тунел).
Тренутно су у току радови на поддеоницама, тунелима Лаз и Муњино Брдо, који се одвијају у дневној и ноћној смени, седам дана недељно.
„У току је ископ и леве и десне тунелске цеви. До сада је ископано неких 970 метара у левој цеви и ту имамо највећи напредак на овом улазном порталу. Радови се одвијају и на излазном порталу паралелно. Ту је око 600 метара ископано у обе цеви, рекао је за РИНУ Блажо Дутина, надзорни инжењер за тунеле Лаз и Муњино Брдо“, преноси „Блиц бизнис“.
Висина тунела, тј. тунелске цеви је 4,75 метара, али због лучног дела конструкције, висина прелази 6 метара, док ширина са пешачким стазама износи 10 метара. Тунел „Лаз” имаће девет пешачких пролаза, два пролаза за возила, пешачке стазе и „СОС” нише.
„Сваки тунел јесте изазов, јесте прича за себе, има неке своје специфичности. Постоје пројекти тунела, постоје истражне бушотине, које се раде на неких 200, 300 метара. Онда ми између тих бушотина нисмо увек сигурни какав материјал ће да буде. Да ли ће доћи до неких геолошких испадања, изненадног прилива воде, већих количина воде. Геологија је доста променљива у тунелу Лаз. Имамо и боље партије које се минирају. Имамо и лошије материјале који се боље копају али су и нестабилнији“ додао је инжењер Дутина.
Од изласка из тунела „Лаз” до уласка у тунел „Муњино Брдо” има 7,7 километара, на том делу налазе се озбиљни архитектонски подухвати.
„Ауто-пут наставља преко Марковичког и Ртарског поља. Део трасе је у насипима, део трасе прелази касније у мостове. Од излаза из тунела Лаз до улаза у тунел Муњино брдо има укупно 12 мостова и три велика надвожњака и има одређен број приступних рампи на петљи Лучани. Поред тога у атару села Негришори се налазе и најдебљи усеци. То су врло озбиљни и захтевни делови пројекта. То је такозвана подеоница или потез „Четири“ која има и проблеме у виду са колизијама са локалном инфраструктуром, водоводном, електро и гасном“, каже Владимир Петровић, руководилац стручног надзора испред конзорцијума „ЦПЛ Нивелт”.