ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Научници верују да је појава гигантских кратера на морском дну последица отапања пермафроста. Међутим, узрок томе нису климатске промене, већ систем топле водене струје која се креће споро.
Арктички пермафрост, вечно смрзнуто тло, на дну Бофоровог мора потопљен је пре око 12.000 година, када је на крају последњег леденог доба истопљена вода из глечера потопила тај регион.
Морско дно скривено од научника
Смрзнуто морско дно у овом удаљеном делу Арктика до сада је било скривено од научника и тек недавно је постало доступно бродовима истраживача када се смањила површина леда, пише Лајвсајенс.
Научници су сада истраживали ово подручје уз помоћ сонара на бродовима и подводних дронова и начинили батиметријску мапу високе резолуције.
Геолог Чарли Пол, један од вођа научног тима, чија је студија објављена у часопису америчке Националне академије наука, каже да се Арктик загрева брже од било ког другог дела на Земљи, али да су отвори на морском дну резултат дугорочног климатског циклуса смена глацијалног и интерглацијалног доба (леденог и топлијег периода)
Научници су на дну Бофоровог мора, на око 180 километара од канадске обале, уочили неуобичајено нераван терен дуг 95 километара. Тај део морског дна је некада означавао ивицу плеистоценског пермафроста током последњег леденог доба. Научници су се питали шта узрокује неравну природу океанског дна.
Кратери дуги 225 метара
Проучавањем морског дна уз помоћ сонара и подводног дрона, уочили су да су неки кратери дуги чак 225 метара, широки 95 и дубоки 28 метара.
Научници верују да се округли кратери формирају тако што постепено загревање отапа пермафрост испод арктичког леда, па подручја која су некада била попуњена чврстим, смрзнутим тлом, постају течна. Тада материјали на површини „пропадају“ у празнине попуњене течношћу, што се догађа с прекидима током протока времена.
У неким областима, где је испуштање ове топле подземне воде ограниченије, морска вода на дну остаје довољно хладна да се свака подземна вода која процури поново замрзне када доспе у седименте близу површине. Тај смрзнути седимент се шири, уздижући се и формирајући мале купасте избочине. Ове смрзнуте избочине, испресецане кратерима, одговорне су за необичан рељеф морског дна.
Истраживачи су утврдили да се кратери временом шире, што показује да се ради о процесу који је и даље у току.