ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
У време почетка НАТО агресије на СР Југославију, 24. марта 1999. Зоран је био у својој јединици, 127. ловачкој авијацијској ескадрили „Витезови“ која је била смештена на војном аеродрому „Батајница“, крај Београда. Тај аеродром је већ у првим данима агресије био жестоко бомбардован од НАТО авиона.
Његов авион МИГ-29, према званичној верзији, оборен је у ширем рејону Лознице али су олупина и тело пронађени недалеко од места Теочак код Бијељине у рејону Мајевице, на територији Републике Српске. Са њим је те вечери оборен и мајор Слободан Перић који се спасио искакањем.
Тело храброг пилота пронашла су два дечака од 16 и 17 година, и управо захваљујући њима, Зоран је сахрањен.
Труп авиона био је на ливади, кљун на једној планини, а његово тело са седиштем на другој. Српски дечаци су уз помоћ приручних носила направљених од мердевина и једног ћебета, тело храброг пилота спустили са планине до положаја војника Републике Српске, који су га пешице преко њива пренели у болницу у Лозници.
Убрзо су дошли амерички војници и малтретирали мештане да кажу где је пилот, причала је касније Зоранова мајка.
Зоран је сахрањен три дана касније на гробљу у Београду уз највише војне почасти.
По речима мајке Радмиле, приликом њиховог последњег сусрета, дан пре погибије, молила је Зорана да не лети. Он јој је тада рекао:
„Мама, морам. Шта је човек ако изгуби своју домовину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи.“
Пилот Зоран Радосављевић посмртно је одликован Медаљом за храброст и унапређен у виши чин. Главна улица у београдском насељу Батајница данас носи његово име. По њему је названа и годишња награда, која се од 1999. године, додељује најбољем студенту одсека за ваздушни саобраћај на Саобраћајном факултету у Београду
С обзиром да је био пасионирани једриличар, након његове погибије у септембру 1999. једриличари из ЈК Поларис и београдског ЈК Ламар започели су са одржавањем меморијалне једриличарске регате која носи његово име – Зокијева регата.