https://sputnikportal.rs/20220326/sta-je-covek-ako-izgubi-domovinu-secanje-na-pilota-zorana-radosavljevica-poginulog-u-nato-agresiji-1135842515.html
Шта је човек ако изгуби домовину: Сећање на пилота Зорана Радосављевића погинулог у НАТО агресији
Шта је човек ако изгуби домовину: Сећање на пилота Зорана Радосављевића погинулог у НАТО агресији
Sputnik Србија
Пре тачно 23 године, бранећи небо Србије од НАТО агресора, погинуо је најмлађи пилот Војске Југославије, мајор Зоран Радосављевић (34) у окршају са и бројчано... 26.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-26T14:05+0100
2022-03-26T14:05+0100
2022-03-26T14:05+0100
србија
србија – друштво
србија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/1a/1135842286_0:150:1595:1047_1920x0_80_0_0_49b608c719bacf3f93538795a08190bd.jpg
У време почетка НАТО агресије на СР Југославију, 24. марта 1999. Зоран је био у својој јединици, 127. ловачкој авијацијској ескадрили „Витезови“ која је била смештена на војном аеродрому „Батајница“, крај Београда. Тај аеродром је већ у првим данима агресије био жестоко бомбардован од НАТО авиона.Његов авион МИГ-29, према званичној верзији, оборен је у ширем рејону Лознице али су олупина и тело пронађени недалеко од места Теочак код Бијељине у рејону Мајевице, на територији Републике Српске. Са њим је те вечери оборен и мајор Слободан Перић који се спасио искакањем.Тело храброг пилота пронашла су два дечака од 16 и 17 година, и управо захваљујући њима, Зоран је сахрањен.Труп авиона био је на ливади, кљун на једној планини, а његово тело са седиштем на другој. Српски дечаци су уз помоћ приручних носила направљених од мердевина и једног ћебета, тело храброг пилота спустили са планине до положаја војника Републике Српске, који су га пешице преко њива пренели у болницу у Лозници.Убрзо су дошли амерички војници и малтретирали мештане да кажу где је пилот, причала је касније Зоранова мајка.Зоран је сахрањен три дана касније на гробљу у Београду уз највише војне почасти.По речима мајке Радмиле, приликом њиховог последњег сусрета, дан пре погибије, молила је Зорана да не лети. Он јој је тада рекао:Пилот Зоран Радосављевић посмртно је одликован Медаљом за храброст и унапређен у виши чин. Главна улица у београдском насељу Батајница данас носи његово име. По њему је названа и годишња награда, која се од 1999. године, додељује најбољем студенту одсека за ваздушни саобраћај на Саобраћајном факултету у БеоградуС обзиром да је био пасионирани једриличар, након његове погибије у септембру 1999. једриличари из ЈК Поларис и београдског ЈК Ламар започели су са одржавањем меморијалне једриличарске регате која носи његово име – Зокијева регата.
https://sputnikportal.rs/20210504/godisnjica-pogibije-milenka-pavlovica-vinuo-se-put-neba-i-odleteo-u-legendu-foto-1125252704.html
https://sputnikportal.rs/20180822/piloti-imena-biografije--1116947774.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија – друштво, србија, друштво
србија – друштво, србија, друштво
Шта је човек ако изгуби домовину: Сећање на пилота Зорана Радосављевића погинулог у НАТО агресији
Пре тачно 23 године, бранећи небо Србије од НАТО агресора, погинуо је најмлађи пилот Војске Југославије, мајор Зоран Радосављевић (34) у окршају са и бројчано и технички много надмоћнијим непријатељем.
У време почетка НАТО агресије на СР Југославију, 24. марта 1999. Зоран је био у својој јединици, 127. ловачкој авијацијској ескадрили „Витезови“ која је била смештена на војном аеродрому „Батајница“, крај Београда. Тај аеродром је већ у првим данима агресије био жестоко бомбардован од НАТО авиона.
Његов авион МИГ-29, према званичној верзији, оборен је у ширем рејону Лознице али су олупина и тело пронађени недалеко од места Теочак код Бијељине у рејону Мајевице, на територији Републике Српске. Са њим је те вечери оборен и мајор Слободан Перић који се спасио искакањем.
Тело храброг пилота пронашла су два дечака од 16 и 17 година, и управо захваљујући њима, Зоран је сахрањен.
Труп авиона био је на ливади, кљун на једној планини, а његово тело са седиштем на другој. Српски дечаци су уз помоћ приручних носила направљених од мердевина и једног ћебета, тело храброг пилота спустили са планине до положаја војника Републике Српске, који су га пешице преко њива пренели у болницу у Лозници.
Убрзо су дошли амерички војници и малтретирали мештане да кажу где је пилот, причала је касније Зоранова мајка.
Зоран је сахрањен три дана касније на гробљу у Београду уз највише војне почасти.
По речима мајке Радмиле, приликом њиховог последњег сусрета, дан пре погибије, молила је Зорана да не лети. Он јој је тада рекао:
„Мама, морам. Шта је човек ако изгуби своју домовину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи.“
Пилот Зоран Радосављевић посмртно је одликован Медаљом за храброст и унапређен у виши чин. Главна улица у београдском насељу Батајница данас носи његово име. По њему је названа и годишња награда, која се од 1999. године, додељује најбољем студенту одсека за ваздушни саобраћај на Саобраћајном факултету у Београду
С обзиром да је био пасионирани једриличар, након његове погибије у септембру 1999. једриличари из ЈК Поларис и београдског ЈК Ламар започели су са одржавањем меморијалне једриличарске регате која носи његово име – Зокијева регата.
