ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Све више кућа на селу које су до скоро биле напуштене или које су наследници тек понекад обилазили, добија нове власнике.
Останак на селу
У јагодинском крају купцима су интересантне куће и у оближњим селима, али и у оним која су даље од града.
„Различите циљне групе. Међу њима су и наши људи који се услед короне враћају из иностранства, јер немају довољно посла, али су ту и људи из великих градова. Имамо много људи из Београда који прелазе на посао од куће, тако да одлучују да некако пређу у села са породицом и они су ти који траже ближа села која имају добру инфраструктурну повезаност са Јагодином који имају основну школу бар до 4. разреда, док су људи који су мало старији, који желе да се баве пољопривредом купци у даљим селима због већих имања“, каже Александра Шапић из јагодинске агенције за некретнине „Херолдо“.
И у околини Зрењанина траже се сеоске куће. Како оне које треба реновирати, тако и новије у које нема улагања.
„У последње време расте интересовање за куповину кућа на селу због тога што постоје разни фондови који финансирају куповину ових некретнина. Што се тиче викендица то је устаљено у последње две, три године, од почетка пандемије и њих је све мање на тржишту - квалитетних викендица на добрим локацијама. Некретнине купују и људи који живе у тим селима и желе ту да остану, купују и људи који би да пређу из града у село. Продају неку скупљу некретнину у граду да би купили нешто јефтиније на селу и доста Београђана долази, јер код њих је велика разлика у цени некретнине коју ће продати у Београду и некретнине коју ће купити овде на селу“, прича Бојан Михајлов из зрењанинске агенције за некретнине „Прагма“.
Београђани иду у подножје Авале
Бег од градске гужве Београђани све више траже и у подножју Авале. Интересантне су им и приземне куће, али и оне веће у које може да се усели више породица. Како се све чешће ради на даљину, многима је важно каква је интернет веза на локацији где желе да купе некретнину.
„Оно што људе највише опредељује за куповину некретнине ван града су мир и тишина који су уклопљени у добру инфраструктуру. Купци се распитују и какве су комшије. Доста њих тражи некретнину која је удаљена од осталих житеља насеља. Поставља се питање близине стаза за шетњу, шуме... Плацеви за градњу нових кућа се такође све више траже, а услов за куповину је добра осунчана позиција са отвореним погледом, добрим прилазом, изграђеном инфраструктуром, близином превоза, продавница“, напомиње Слободанка Кузмановић, из агенције „Ц некретнине“ из Београда.
Да би обезбедили тренутке за уживање, многи се одлучују за подизање брвнара. Зидање може да траје месецима, а постављање тих објеката завршава се за два дана.
„Купују се нова имања, плацеви, виногради, воћњаци, расадници, свима им је потребна брвнарица где могу да се склоне. Квадратура се углавном тражи да буде задовољавајућа за четворочлану породицу. Ми смо направили пројекте где може то да се смести у 30 до 50, 60 квадрата, зависно колико човек има новца. Репроматеријал је од прошле године поскупео 100 посто, а ми смо у ситуацији да не смемо да подигнемо толико цене, већ само 20 посто колико можемо да опстанемо да има посла нон-стоп“, каже Бобан Петковић, власник фирме „Храст Петковић“.
Велика тражња за кућама на селу и викендицама подигла је цену ових некретнина од 10 до чак 40 посто, зависно од локације где се налазе, пише јавни сервис.
Најскупља викендица на Копаонику
Сеоске куће и викендице траже се у читавој земљи, а томе је највише допринела пандемија, јер су многи пожелели да имају свој кутак у којем могу да се опусте и осећају безбедно. Ивана Штрбац из Републичког геодетског завода каже за РТС да је продаја кућа скочила за 32 одсто у односу на прошлу годину, а да се продаја станова повећала за 28 одсто.
„Када то поредимо у односу на годину пандемије је скок од 44 одсто. Када је реч о викендицама, оне су се продавале за 44 одсто више. Чак 56 одсто кућа у Србији су се продале у Војводини“, каже Ивана Штрбац.
Она напомиње да су се куће највише продавале у Суботици, Новом Саду и Зрењанину, а да је много викендица куповано у околини Фрушке Горе, око Инђије.
„Тражиле су се и викендице на Космају, у Сопоту, Гроцкој, уз Дунав“, додаје она.
Приоритетни фактори за куповину су, додаје, локација, инфраструктура, опремљеност кућа...
„Продавале су се куће од пар хиљада евра, до пар стотина хиљада евра. Најскупља кућа продата је у Београду за пет милиона евра, а најскупља викендица на Копаонику за 600.000 евра. Доминира готовинско плаћање, али је куповина на кредит скочила за један одсто у односу на прошлу годину“, каже Ивана Штрбац.