ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Многи се у фирмама одлучују за доставу хране због уштеде времена, па наручују већи број јела будући да за поруџбине које коштају више од 700 динара постоји гратис достава код неких достављача.
Брза храна је веома популарна, али и исплатива опција. На пример, цене премијум бургера и оброка се на пример крећу од 520 до 890 динара. Постоји и здравија варијанта оброка попут Цезар салате, а њена цена је од 480 до 570 динара.
Пекаре су такође места на која запослени радо свраћају. Ту се могу наћи разна пецива.
Слана пецива попут мини-кроасана коштају 40 динара, хељда штапић 60 динара, путер-кроасан 100 динара, кросан са сиром 80 динара 100 гр, интегрална пилећа рол-виршла такође 80 динара и хот-дог са сиром 160 динара. У понуди пекара су и пите, а њихове цене се креће од 115 до 185 динара у зависности од тога са чиме су пуњене. Ту су и сендвичи који коштају од 280 до 360 динара.
Такође, увек постоји опција да се храна понесе од куће и да се на тај начин смањи оптерећење буџета.
Колико пословни људи заиста троше новца на храну?
Сандра Бодрожић, која ради у финансијама, понекад понесе храну од куће, а понекад наручи.
„Уколико не понесем храну од куће, наручујем из фаст-фуд оброк порцију, месо и кромпириће. То је око 400 до 500 динара. Понекад купим овсене каше, оне су 60 динара, или нудле око 50 динара”, рекла је Сандра.
Марија Боровић, која је извршни продуцент, истиче да јој сваки дан другачији када је реч о потрошеном новцу на храну.
„Не иде више од 500 динара”, рекла је она.
Новинарка Милица Ненадић је открила да у фирми углавном наручују храну.
„Потрошим око 300 до 400 динара у зависности од тога које јело узмемо”, поделила је она са нама.
Стефан Јовчић, запослен на позицији безбедност на раду, не купује храну док је на послу.
„Током радног дана једем воће које понесем од куће и направим кафу на апарату у фирми”, казао је Јовчић за портал „Биз лајф“.
Просечно се, дакле, потроши око 500 динара на храну током радног времена.
Колико од дневнице дате на храну?
Ако узмемо у обзир да према званичним подацима више од 350.000 људи прима минималац, који је око 33.000 динара, те да је дневница оног ко прима минималац око 1.300, њему ће нешто мање од 50 одсто зараде отићи на храну преко дана.
Такође, просечна нето зарада у Србији у јануару ове године износила је око 70.000 динара, према подацима Републичког завода за статистику, али је половина запослених месечно приходовала мање од 53.327 динара. Тој половини дневно на храну оде једна четвртина дневнице.
Иако у складу са општим актом и уговором о раду сваки запослени мора имати обезбеђене путне трошкове и топли оброк, поред обавезних дневница за време проведено на службеном путу и смештај и исхрану за рад и боравак на терену, одвојена накнада за топли оброк је ретка појава у фирмама. Чак и ако је има, она је неоправдано ниска.
Зато се поставља питање да ли постоји начин да се „срежу трошкови“ исхране док смо на радном месту, а да то не иде на уштрб нашег здравља.