https://sputnikportal.rs/20210925/koliko-nas-kosta-zdrava-hrana-1130146908.html
Колико нас кошта „здрава храна“
Колико нас кошта „здрава храна“
Sputnik Србија
Колико нас кошта „здрава храна“
2021-09-25T10:39+0200
2021-09-25T10:39+0200
2021-09-25T10:56+0200
србија
економија
србија
србија – економија
стил живота
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112004/41/1120044186_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_de4b676c155f1d28828140426c7ecb48.jpg
То није случај само код нас, већ и у свету, где се зависно од тржишта углавном конзумира брза храна, тесто, јефтиније поврће, повољније месо. Цене хране су значајно узнапредовале откако је кренула пандемија, а шећер је погурао цене малтене свих намирница.У Србији се генерално слабије једе црна чоколада, пре свега, због високе цене у односу на стандард и плате већине грађана. Што више какаа, то виша цена, а и та сировина поскупљује, још од почетка прошле године када је тона какао зрна вредела чак 2.500 долара.С друге стране, (црна) чоколада је само један мали део приче о здравим слаткишима или храни, генерално. Наше тржиште је из године у годину све боље снабдевено, а упакована храна је свакако скупља од оне „на меру“.Рецимо, 75 грама упакованог сировог бадема, купљеног у маркету, кошта отприлике као 100 грама печеног бадема у продавници здраве хране. Потоњи се свакако боље котира, тј. регуларно има јачу цену.Такође, кекс без додатог шећера, са неким природним заслађивачем или, на пример, са стевијом – осетно мање се исплати од кутије „стандардног кекса“ који купује већина потрошача у Србији.Колико је „тешко“ тржиште здраве хране?Свакако, има разлика у томе који је бренд у питању, која је грамажа, да ли је кекс „обичан“, филован, са неким специјалним укусом, али у начелу, здравије опције су просечно дупло скупље.У последње време све популарније су и овсене каше, при чему паковање пахуљица кошта најмање и траје најдуже. Оно што прави разлику у цени јесу чиа семенке, бадем, лешник, листићи бадема или кокоса, затим смрзнуто или кандирано воће, потом разни други додаци.Треба истаћи и да није сваки мусли, као готов производ, исти. У понуди су паковања која гарантују 30 одсто мање шећера и то је јасно истакнуто на амбалажи, као и мусли без вештачких заслађивача. Овакви производи свакако коштају више, преносе Новости.Занимљиво је и поређење белог шећера са брезиним шећером, који се наметнуо као један од најпопуларнијих заслађивача. Штавише, „лети“ и са полица у нашој земљи, упркос папреној цени: 150 грама овог шећера кошта 360 динара, док је килограм белог шећера око 70 динара.Према проценама са сајта Статиста, тржиште здраве и велнес-хране вредело је око 707 милијарди долара у 2016, а процена је да је до овде године порасло на више од 800 милијарди долара.
https://sputnikportal.rs/20210802/koliko-je-opasna-opsesija-zdravom-ishranom-1127989342.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
колико нас кошта „здрава храна“ цене хране у србији поређење шећер здравље исхрана
колико нас кошта „здрава храна“ цене хране у србији поређење шећер здравље исхрана
Колико нас кошта „здрава храна“
10:39 25.09.2021 (Освежено: 10:56 25.09.2021) Иако се дуже време дискутује о томе колико је храна која се промовише као здрава заиста здрава, будући да неки производи, рецимо, немају шећер али зато имају велике количине простих масти у саставу, овај сегмент свакако остаје луксуз.
То није случај само код нас, већ и у свету, где се зависно од тржишта углавном конзумира брза храна, тесто, јефтиније поврће, повољније месо. Цене хране су значајно узнапредовале откако је кренула пандемија, а шећер је погурао цене малтене свих намирница.
У Србији се генерално слабије једе црна чоколада, пре свега, због високе цене у односу на стандард и плате већине грађана. Што више какаа, то виша цена, а и та сировина поскупљује, још од почетка прошле године када је тона какао зрна вредела чак 2.500 долара.
С друге стране, (црна) чоколада је само један мали део приче о здравим слаткишима или храни, генерално. Наше тржиште је из године у годину све боље снабдевено, а упакована храна је свакако скупља од оне „на меру“.
Рецимо, 75 грама упакованог сировог бадема, купљеног у маркету, кошта отприлике као 100 грама печеног бадема у продавници здраве хране. Потоњи се свакако боље котира, тј. регуларно има јачу цену.
Такође, кекс без додатог шећера, са неким природним заслађивачем или, на пример, са стевијом – осетно мање се исплати од кутије „стандардног кекса“ који купује већина потрошача у Србији.
Колико је „тешко“ тржиште здраве хране?
Свакако, има разлика у томе који је бренд у питању, која је грамажа, да ли је кекс „обичан“, филован, са неким специјалним укусом, али у начелу, здравије опције су просечно дупло скупље.
У последње време све популарније су и овсене каше, при чему паковање пахуљица кошта најмање и траје најдуже. Оно што прави разлику у цени јесу чиа семенке, бадем, лешник, листићи бадема или кокоса, затим смрзнуто или кандирано воће, потом разни други додаци.
Треба истаћи и да није сваки
мусли, као готов производ, исти. У понуди су паковања која гарантују 30 одсто мање шећера и то је јасно истакнуто на амбалажи, као и мусли без вештачких заслађивача. Овакви производи свакако коштају више,
преносе Новости.
Занимљиво је и поређење белог шећера са брезиним шећером, који се наметнуо као један од најпопуларнијих заслађивача. Штавише, „лети“ и са полица у нашој земљи, упркос папреној цени: 150 грама овог шећера кошта 360 динара, док је килограм белог шећера око 70 динара.
Према проценама са сајта Статиста, тржиште здраве и велнес-хране вредело је око 707 милијарди долара у 2016, а процена је да је до овде године порасло на више од 800 милијарди долара.
