ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Паркинсонова болест је прогресивно дегенеративно стање за које је карактеристично дрхтање (тремор) и успореност покрета, а у најозбиљнијем облику повезана је с дубоким физичким и психичким пропадањем
Паркинсонова болест је друга најчешћа неуродегенеративна болест која се појављује у 0,4 одсто целокупне популације просечно у доби од око 60 година.
Велика студија спроведена у Великој Британији, анализирала је овај поремећај у прилично разноликој популацији, објављено је у часопису ЈАМА неуролоџи.
Научници су анализирали медицинске картоне више од милион људи који су живели у источном Лондону између 1990. и 2018. године како би открили факторе ризика и симптоме пре дијагнозе.
Истраживачи су открили да се познати симптоми повезани с Паркинсоновом болешћу, укључујући тремор и проблеме с памћењем, могу појавити до десет, односно пет година пре дијагнозе. Такође су открили два нова рана симптома Паркинсонове болести, епилепсију и губитак слуха, те су успели да понове ове налазе користећи додатне податке из Биобанке Велике Британије.
Нова студија пружа додатне доказе о факторима ризика и раним знаковима Паркинсонове болести, користећи по први пут податке тако разнолике популације.
Истраживачи су открили да ни етничка припадност ни социо-економски статус нису повезани с повећаним или смањеним ризиком од развоја Паркинсонове болести.
„Наши резултати открили су нове факторе ризика и ране симптоме: епилепсију и губитак слуха. Док су претходна истраживања наговестила повезаност, попут епилепсије која је чешћа код пацијената с Паркинсоновом болешћу него у општој популацији, сада је потребно више истраживања како бисмо могли да ту везу у потпуности разумемо. У међувремену, важно је да лекари примарне здравствене заштите буду свесни ове повезаности и разумеју колико рано се могу појавити симптоми болести, како би пацијенти могли да добију правовремену дијагнозу и да крену са третирањем ове болести“, рекли су научници, преноси „Глорија“.