Тренутно се ради са два циљна гена. Пре свега, то је ген LFY, који представља фактор транскрипције који контролише прелазак биљке у фазу цветања. Експерт је нагласио да блокирањем цветања плода енергетски ресурси биљке могу бити искоришћени за већи принос.
„Други ген са којим радимо је такозвани негативни регулатор отпорности. У биљкама постоје гени чија инактивација доводи до повећане њихове отпорности на различите болести и један такав ген је EDR1. Ми га сада мењамо и анализирамо резултате“, објаснио је Таранов.
Експерти покушавају да добију пољопривредну културу која је отпорна на гљивичне болести. Директор Генадиј Карлов је појаснио да тренутно нема таквих сорти јер је технологија нова. За сада није познато да ли ће генетски модификован биљке морати да се изједначе са ГМО биљкама.
„ГМО биљке се код нас не гаје, забрањене су. Генетске модификације ће, највероватније, бити одобрене. Суштина ове нове технологије је у томе што се не уноси ништа страно, а методама генетског инжењеринга се уводе мутације у одређене гене“, подвукао је Карлов.