ЕКОНОМИЈА

Председница Европске централне банке: Каматама ћемо се бавити кад за то дође време

Европска централна банка (ЕЦБ) остала је данас при плану да куповине обвезница дефинитивно оконча у трећем кварталу, али није наговестила када би могла да крене с повећањем камата, наглашавајући неизвесности повезане са ситуацијом у Украјини.
Sputnik
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Необавезујући тон из саопштења ЕЦБ-а гурнуо је наниже приносе на обвезнице еврозоне и вредност јединствене валуте, пошто су тржишни актери смањили очекивања везана за постепено повећање камата током ове године.
„Задржаћемо постепеност и флексибилност у вођењу наше монетарне политике“, рекла је председница ЕЦБ Кристин Лагард на онлајн конференцији за новинаре, обраћајући се из свог дома где се опоравља од инфекције вирусом корона, извештава Ројтерс.
Лагардова је навела да би престанак куповина имовине могао да се догоди у било ком тренутку у трећем кварталу, подвукавши да не постоји прецизан временски оквир када ће након тога почети да подиже каматне стопе, додајући да би до тога могло да дође за неколико недеља или чак неколико месеци након окончања програма подстицаја.
„Каматним стопама ћемо се бавити када до тога стигнемо“, рекла је она.
Шефица ЕЦБ-а је указала на изложеност 19 економија еврозоне сукобу у Украјини, напомињући да је он већ нарушио пословно поверење и додатно погоршао поремећаје у глобалним ланцима снабдевања који су ионако погођени пандемијом.
„Како ће се економија даље кретати пресудно ће зависити од тога како ће се овај сукоб развијати, и од утицаја актуелних санкција и могућих даљих мера“, поручила је Лагардова.
Конкретно, процењује се да ће било какав потез Европске уније у правцу увођења ембарга на увоз гаса из Русије гурнути Немачку и остатак еврозоне у рецесију.
ЕЦБ је од 2015. године купила скоро 5,0 билиона евра државних и приватних дужничких хартија у циљу подстицања инфлације, која је годинама после дужничке кризе била испод циља централне банке од 2,0 одсто.
Међутим, инфлација у еврозони је последњих месеци неочекивано скочила, доводећи креаторе монетарне политике у дилему како да помире две супротстављене економске силе. С једне стране, инфлација је већ достигла рекордних 7,5 одсто, при чему се очекује њен даљи успон, док с друге стране, економија еврозоне, у најбољем случају, сада стагнира под утицајем украјинске кризе чије последице трпе и домаћинства и предузећа широм 19 земаља монетарног блока, пренео је Танјуг.
ЕКОНОМИЈА
Стагфлација је гора од инфлације: Колико је опасна по светску економију, каква су предвиђања?
ЕКОНОМИЈА
„Шок рецесије се приближава“: Упозорење Банке Америке
ЕКОНОМИЈА
„Отац евра“ веома забринут: Они живе у фантазији, инфлација се отима контроли
Коментар