ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„То и даље постоји у Београду, и даље људи живе тим животима у таквим двориштима а ми смо ову Ацину причу транспоновали у једно београдско двориште у послератном периоду. Оно што је страшно код нас је константан осећај да се рат управо завршио. Мислим да тај осећај иде из анксиозности коју имамо да ће нон стоп нешто лоше да се догоди. Што нам се и догађа“, додаје Нешковић.
Драма „Кус петлић“ Александра Поповића освојила је девет Стеријиних награда и шест на Фестивалу ППВ у Зрењанину. Нешковић истиче да је дивна ствар кад се у једном позоришту које већ 16-17 година нема своју зграду него je подстанар у једној фабрици и бившем биоскопу догоди овакав успех.
Према његовим речима, тајна Александра Поповића је у његовој свевремености, његовом дијалогу „који је један од најбољих на српском језику“ као и „нашем менталитетском познанству будући да смо се родили на неких тридесетак километара један од другог“.
„Суштинска је моја веза са трагикомичним коју је Александра Поповић некако уткао у све поре свог драмског дела. Код њега се не преплићу трагедија и комедија, оне су једна целина. Аца се јако неозбиљно бавио јако озбиљним темама“.
„Кус петлић“ је трећа представа из Поповићевог циклуса коју је Нешковић режирао, после „Беле кафе“ и „Мрешћења шарана“. Радња ових комада се одиграва у бурним временима око Другог светског рата, а фокус је на „малим“ људима који покушавају да се снађу у таквим временима и живе пристојно колико је то могуће.
Иако су „обојени ратом“ и живе последице тог рата, у својој суштини, кад се склони тај политички слој и кад се дође до интиме, пред нама су карактери који делују потпуно савремено и њихови односи су нешто што је препознатљиво и истинито и нама данас 70 година касније.