https://sputnikportal.rs/20220420/kus-petlic-svevremena-prica-o-ljudima-iz-dvorista-koje-gadjaju-smecem-iz-solitera-1136603911.html
„Кус петлић“: Свевремена прича о људима из дворишта које гађају смећем из солитера
„Кус петлић“: Свевремена прича о људима из дворишта које гађају смећем из солитера
Sputnik Србија
„'Кус петлић' је прича о људима из центра града које и даље виђам у свом комшилуку. И даље постоје дворишта, где људи имају заједнички ве-це и чесму а одозго... 20.04.2022, Sputnik Србија
2022-04-20T09:30+0200
2022-04-20T09:30+0200
2022-04-20T09:30+0200
култура
култура
култура – интервјуи и аналитика
позориште
александар поповић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/13/1136603483_0:0:801:451_1920x0_80_0_0_ebddb758e1a2c92a39f2ce5450d1fe58.jpg
„То и даље постоји у Београду, и даље људи живе тим животима у таквим двориштима а ми смо ову Ацину причу транспоновали у једно београдско двориште у послератном периоду. Оно што је страшно код нас је константан осећај да се рат управо завршио. Мислим да тај осећај иде из анксиозности коју имамо да ће нон стоп нешто лоше да се догоди. Што нам се и догађа“, додаје Нешковић.Драма „Кус петлић“ Александра Поповића освојила је девет Стеријиних награда и шест на Фестивалу ППВ у Зрењанину. Нешковић истиче да је дивна ствар кад се у једном позоришту које већ 16-17 година нема своју зграду него je подстанар у једној фабрици и бившем биоскопу догоди овакав успех.Према његовим речима, тајна Александра Поповића је у његовој свевремености, његовом дијалогу „који је један од најбољих на српском језику“ као и „нашем менталитетском познанству будући да смо се родили на неких тридесетак километара један од другог“.„Кус петлић“ је трећа представа из Поповићевог циклуса коју је Нешковић режирао, после „Беле кафе“ и „Мрешћења шарана“. Радња ових комада се одиграва у бурним временима око Другог светског рата, а фокус је на „малим“ људима који покушавају да се снађу у таквим временима и живе пристојно колико је то могуће.Иако су „обојени ратом“ и живе последице тог рата, у својој суштини, кад се склони тај политички слој и кад се дође до интиме, пред нама су карактери који делују потпуно савремено и њихови односи су нешто што је препознатљиво и истинито и нама данас 70 година касније.
https://sputnikportal.rs/20220405/kolege-o-odlasku-dejana-mijaca-za-pozoriste-ovo-je-dan-crne-zastave-1136190876.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
култура, култура – интервјуи и аналитика, позориште, александар поповић
култура, култура – интервјуи и аналитика, позориште, александар поповић
„Кус петлић“: Свевремена прича о људима из дворишта које гађају смећем из солитера
„'Кус петлић' је прича о људима из центра града које и даље виђам у свом комшилуку. И даље постоје дворишта, где људи имају заједнички ве-це и чесму а одозго из солитера бацају смеће на њих“, каже за Спутњик редитељ Милан Нешковић поводим гостовања представе Народног позоришта из Суботице на великој сцени Народног позоришта у Београду.
„То и даље постоји у Београду, и даље људи живе тим животима у таквим двориштима а ми смо ову Ацину причу транспоновали у једно београдско двориште у послератном периоду. Оно што је страшно код нас је константан осећај да се рат управо завршио. Мислим да тај осећај иде из анксиозности коју имамо да ће нон стоп нешто лоше да се догоди. Што нам се и догађа“, додаје Нешковић.
Драма „Кус петлић“ Александра Поповића освојила је девет Стеријиних награда и шест на Фестивалу ППВ у Зрењанину. Нешковић истиче да је дивна ствар кад се у једном позоришту које већ 16-17 година нема своју зграду него je подстанар у једној фабрици и бившем биоскопу догоди овакав успех.
Према његовим речима, тајна Александра Поповића је у његовој свевремености, његовом дијалогу „који је један од најбољих на српском језику“ као и „нашем менталитетском познанству будући да смо се родили на неких тридесетак километара један од другог“.
„Суштинска је моја веза са трагикомичним коју је Александра Поповић некако уткао у све поре свог драмског дела. Код њега се не преплићу трагедија и комедија, оне су једна целина. Аца се јако неозбиљно бавио јако озбиљним темама“.
„Кус петлић“ је трећа представа из Поповићевог циклуса коју је Нешковић режирао, после „Беле кафе“ и „Мрешћења шарана“. Радња ових комада се одиграва у бурним временима око Другог светског рата, а фокус је на „малим“ људима који покушавају да се снађу у таквим временима и живе пристојно колико је то могуће.
Иако су „обојени ратом“ и живе последице тог рата, у својој суштини, кад се склони тај политички слој и кад се дође до интиме, пред нама су карактери који делују потпуно савремено и њихови односи су нешто што је препознатљиво и истинито и нама данас 70 година касније.
