ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Вишеслојни археолошки локалитет Жидовар се налази недалеко од Орешца у јужном Банату.
Археолошка истраживања на Жидовару
Прва археолошка ископавања на Жидовару обавио је професор Бранко Гавела 1948-1949. године. Још тада је Жидовар проглашен за келтско утврђење – опидум. Каснијим истраживањима до 1977. године, са повременим прекидима, откривени су остаци и из других периода. Нова систематска истраживања спроведена су од стране Градског музеја у Вршцу и Одељења за археологију на Филозофском факултету у Београду од 1996-2002. године.
Културни слој на овом вишеслојном локалитету износи 5, 6 м, од раног бронзаног доба (2.000 година пре нове ере) до касног латена са насељима Келта и Дачана од 1. века п.н.е. до 1. века н.е. На овом узвишењу су током бронзаног и гвозденог периода подизана стална насеља на површини од пола хектара, пише портал Све о археологији.
Скордисци – источни Келти
Територију данашње Србије у прошлости насељавали су народи различитих етничких групација из разних области. Историјски и археолошки подаци нам осветљавају слику њихове краће или дуже присутности која се огледа у материјалним остацима и писаним изворима. Једно од владајућих племена које је насељавало наше просторе током гвозденог доба били су Скордисци (источни Келти).
Трагове њиховог насељавања највише проналазимо на северу Србије, а били су носиоци латенске културе. Током каснијих периода бивају познати по подизању келтских увтрђења-опидум у Посавини и Подунављу услед пораза које трпе од римских легија, јачања дачке превласти и потискивања панонских Келта. Једно такво утврђење откривено је на вишеслојном локалитету Жидовар у јужном Банату. Историјски се оснивање овог насеља може довести у везу са податком о великом поразу Скордиска од римских легија 84. године старе ере.
Изузетно откриће на Жидовару
Поред бројних металних налаза, посебно место током археолошких истраживања 2001. године имало је откриће оставе раскошног сребрног накита у југоисточном делу најстаријег латенског насеља. Наиме, археолози су ретко у прилици да у току ископавања неког праисторијског насеља открију оставу драгоцених предмета. Богатији накит од злата и сребра, уз ћилибарске перле, налази се обично у кнежевским гробовима племенске аристократије из предримског периода. Велике праисторијске оставе металних предмета, укључујући и ретке делове накита од племенитог метала, у последње време се радо тумаче као заветни, вотивни дарови неком божанству.
Ово вредно благо је вероватно било сакривено од очију јавности. Стога су је истраживачи назвали скривницом. Породични накит сакупљен је на брзину у неку тканину и плитко закопан, највероватније у непосредној близини куће власника блага.
Део блага са Жидовара (24 сребрна предмета и 15 ћилибарских перли) дислоциран је и откривен је у мањим групама или су као појединачни налази били расути у близини оставе скривнице. Остава украсних предмета из Жидовара, укључујући и део растуреног блага, састоји се од 160 налаза од сребра (2,1 кг), 129 ћилибарских перли, два бронзана прстена и два привеска од очњака мрког медведа.
Сребрни предмети из скривнице
У остави се налазио феноменално украшен сребрни накит. Међу њима је 8 фибула, ланац од уплетене сребрне жице, прстење, наруквице преко 100 привезака и перли у облику птица, одсечених људских глава и инсеката тврдокрилаца, сребрни бријачи и огледала. Најраскошнији део накита из жидоварске оставе представљају две мале цилиндричне кутије за чување драгоцености са поклопцем. Оне су израђене од дебљег сребрног лима украшене техником филиграна и гранулације. У жидоварској остави налази се и трећа кутијица овог типа, од које је сачуван само богато декорисани, фрагментовани поклопац.
Фибуле или копча је древна времена коришћена за придржавање одеће, на једном или оба рамена. Имале су декоративну улогу, а са тим у вези су биле израђиване од различитог материјала и у различитим облицима и величинама. Фибуле са Жидовара, су израђене ливењем и искуцавањем. Реч је о масивним сребрним фибулама са копљасто моделованим луком и проширеним горњим делом. Тежиле су од око 100 до 200 грама.
Бронзани прстен који је пронађен у једној цилиндричној кутији за чување накита био је декорисан. Средишњи део је плочасто искуцан и на њему су урезане три представе. У средини је приказана људска фигура сумарне стилизације са дугом косом, рукама уз тело и опруженим ногама. Изнад главе ове фигуре представљена је палмина гранчица, а испод ногу риба, највероватније делфин. Реч је о мотивима који су чести у грчким радионицама.
У остави је нађено 13 мањих тродимензионалних привезака од сребрног лима, у виду маски и људских глава, окренутих надоле. Мотив одсечених глава познат је у келтској уметности. У техници искуцавање преко матрице израђена су четири већа, шематизована привеска, са представом целог људског тела. На једном привеску од сребрног лима искуцаног у калупу, налазиле су се натуралистичке стилизације, са представом уназад зачешљане косе, очима изведеним у облику жљебова са истакнутом зеницом, наглашеним носом и устима.
Чије је благо?
Верује се да су власници блага припадали некој водећој келтској породици, која је пред најездом дачке војске побегла са утврђења. Поседовање раскошног накита од сребра и ћилибара представља симбол моћи и угледа. Драгоцени предмети од ових материјала могу се наћи у старобалканским заједницама у предримском периоду.