Откривен подземни град у коме су се крили први хришћани /фото/
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Археолози су на југоистоку Турске открили огроман подземни град који је изграђен пре скоро 2.000 година. Овај град је могао да буде дом за до 70.000 људи. Подземни комплекс је можда био заштићен простор који је раним хришћанима послужио као уточиште како би се сачували од римског прогона.
Прве подземне коморе древног комплекса пронађене су пре око две године, током пројекта чишћења и конзервације историјских улица и кућа у округу Мидијат у провинцији Мардин.
Радници на пројекту прво су открили кречњачку пећину, а затим и пролаз у остатак скривеног града, рекао је директор музеја Мардин и руководилац ископавања Гани Таркан за агенцију Анадолија. Уз то, неки од локалних становника су знали да постоје пећине испод Мидијата, али нису знали да постоји цео подземни град, рекао је Таркан за „Лајв сајенс“.
Midyat yeraltı şehri
— Midyat Haber (@midyat_haber) May 22, 2022
Çalışmaları devam eden Matiate Yeraltı Şehri ile ilgili BBC News TV kanalında yayınlanacak programa Midyat Belediye Başkanı Veysi Şahin konuk oldu.#Midyat #midyathaber #YerAltıŞehri#Matiate#midyatyeraltışehri pic.twitter.com/RCYKn0aekJ
Сада је у колосалном комплексу откривено 49 одаја, као и спојни пролази, бунари за воду, силоси за складиштење жита, собе домова и богомоља, укључујући хришћанску цркву и велику салу са симболом Давидове звезде на зиду, који изгледа као део синагоге.
Артефакти пронађени у пећинама — укључујући новчиће из римског доба и уљане лампе — указују на то да је подземни комплекс изграђен негде у другом или трећем веку нове ере, рекао је Таркан.
И још је велика површина за ископавање. Таркан процењује да је до сада истражено мање од пет одсто подземног града, сада познатог као Мидијат — на површини од преко 10.000 квадратних метара. Он мисли да би цео комплекс могао бити већи од 400.000 квадратних метара и да би био довољно велик да прими између 60.000 и 70.000 људи.
Могуће је да је град првобитно служио као уточиште: „Прво је изграђен као скровиште или простор за бекство“, рекао је Таркан.
„Хришћанство није било званична религија у другом веку и породице и групе које су прихватиле хришћанство углавном су се склањале у подземне градове да би избегле прогон Рима“, рекао је Таркан. „Могуће је да је подземни град Мидијат био један од животних простора изграђених у ту сврху.
Антички географи су писали да је јужни регион данашње Турске био насељен хришћанима пре њених централнијих делова и да су хришћани у тој области били жестоко прогоњени, не само од Римљана већ и од Персијанаца у четвртом веку, рекао је он.
Средњовековни путници у региону у време рата такође су известили да су затекли читаве градове потпуно празне од становника, па је могуће да су се становници у ствари крили под земљом на местима као што је Мидијат, рекао је он.
У раном првом веку нове ере, римски званичници нису правили разлику између Јевреја и хришћана, јер су многи рани хришћани такође били Јевреји. Али то се променило 64. године када је цар Нерон окривио и потом убио хришћане за пожар који је захватио Рим. Иако су прогони били спорадични, наставили су се све до раног четвртог века. Док се о бројевима расправља, вероватно је да су хиљаде хришћана погубљене за то време. Међутим, 313. године нове ере, цар Константин је издао Милански едикт, којим је хришћанство постало легално и окончало прогоне, а 380. године цар Теодосије је издао Солунски едикт, чиме је постала званична религија Римског царства.
Лозан Бајар, археолог из Мардинове канцеларије за заштиту и надзор, сложио се да су рани хришћани можда користили Мадијат да избегну римски прогон.
„У раном периоду хришћанства, Рим је био под утицајем пагана пре него што је признао хришћанство као званичну религију“, рекао је он за Хуррииет Даили Невс (опен ин нев таб), турску новинску кућу. Такви подземни градови давали су сигурност људима и тамо су обављали своје молитве. Они су такође били места за бекство.“
Скривени град под земљом
Древни град Мидијат изнад подземног комплекса вероватно су први саградили Хури, народ који је окупирао делове централне и јужне Анадолије (у данашњој Турској) пре до 4.000 година. Односно током бронзаног доба.
Град се први пут појављује у асирским записима у 9. веку пре нове ере као „Матијате“. То име је значило „град пећина“, вероватно зато што у близини има много кречњачких пећина. Сада је ово име додељено подземном граду.
Традиција изградње кућа и градова под земљом је добро успостављена у Турској. Тамо је пронађено више од 40 древних подземних градова, укључујући чувени Деринкују. То је огроман комплекс у региону централне Кападокије који је био укопан у меке вулканске стене. Њега су вероватно изградили Фригијци у 8. и 9. веку пре нове ере. Деринкују је био довољно велик да прими 20.000 људи и био је насељен све до средњег века.
Научни писац Вил Хант, аутор књиге „Подземље: људска историја света испод наших ногу“ рекао је да је било много прича о људима у садашњој Турској који су пронашли рупе на својој земљи, или понекад директно у домовима, које су отварале простране тунеле које је направио човек.
„Неки се спуштају више од 10 нивоа и имају простор за десетине хиљада људи“, рекао је он.
Хант понавља Тарканов предлог да су подземне структуре у Мадијату можда коришћене у одбрани.
„Испод сваког насеља, постојао би подземни град, где би се људи склонили када су били нападнути“, рекао је он.
И то није било само у Турској.
„Широм света, кроз историју, кад год постоји претња на површини, људи имају мрачне подземне просторе да се заштите од опасности. То је практично инстинктивно“, рекао је он.
