Политиколог Дејан Вук Станковић каже да је овај заједнички наступ нека врста укључивања у трку за политичку наклоност и заинтересованост Брисела у околностима које нису повољне за Западни Балкан:
„Стагнира процес проширења ЕУ ка Западном Балкану, та друштва имају проблеме, а ЕУ није ни приближно толико заинтересована за проширење као што је то био случај у претходној деценији или као што је био случај деведесетих година“.
Заједнички наступ не ремети планове ЕУ
Српски председник Александар Вучић и премијери Северне Македоније и Албаније, Димитар Ковачевски и Еди Рама, после консултација одлучили су се на заједнички одлазак на самит ЕУ-Западни Балкан.
„Након детаљних и свеобухватних консултација са сарадницима и члановима влада, лидери три земље донели су одлуку о заједничком одласку на самит, при чему су усаглашени и принципи који ће представљати главну окосницу разговора са бројним званичницима Европске уније“, наведено је у саопштењу Председништва Србије.
22 Јун 2022, 13:57
Заједнички наступ знак је да Србија, Албанија и Северна Македонија у геополитичком смислу у први план стављају европску перспективу и виде себе, како у регионалном, тако и у континенталном партнерству као неку врсту стратешке опције, ма колико то у овом тренутку не деловало реално, констатује Станковић и додаје:
„Пре свега, мислим да постоји појединачни приступ према свим земљама, да се ЕУ не бави много темом која се зове „Отворени Балкан“. Свака земља појединачно ће представљати своја достигнућа у погледу реформи и свака ће се појединачно суочавати са захтевима Брисела“.
А захтеви су, објашњава наш саговорник, у односу на Албанију и Северну Македонију другачији, него у односу на Србију.
„Тако да ове три земље неће бити третиране као неки заједнички политички ентитет“, сматра Станковић.
Када је реч о Србији, отвара се питање Косова и Метохије, као и будућности БиХ у политичком смислу; такође као проблем се поставља и примена реформских процеса на начин како то Брисел замишља. Исто важи и за Северну Македонију и Албанију, с том разликом што те две државе, како Станковић каже, имају горак укус у европским интеграцијама – сто одсто су ускладили своје спољне и безбедносне политике са политиком Брисела, а још нису добиле зелено светло за почетак преговора о чланству.
„Тај заједнички наступ је више нека врста медијског и дипломатског притиска тих земаља да поврате свој значај у очима ЕУ, него што је доказ неког истинског јединства или него што је доказ да се ради о политичкој и економској сили која ће привући пажњу Европе сама по себи“, наводи Станковић.
Милозвучне фразе бриселске бирократије
Да ли ће покушај Србије, Албаније и Северне Македоније да заједничким наступом покажу могућност сарадње, могућност усаглашавања политика упркос разликама које постоје и постојаће, према Станковићевим речима, не зависи само од лидера земаља Западног Балкана – зависи од евробирократије и ставова најзначајнијих држава Уније, пре свега Француске и Немачке.
„Колико сам схватио, тамо нема великог ентузијазма за проширење ЕУ у догледно време, посебно не у контексту рата у Украјини и неизвесног епилога свега тога што се дешава у односима са Русијом“, закључује Станковић.
„Посвећеност перспективи чланства Западног Балкана у ЕУ“, што се према најавама медија очекује да стоји у саопштењу шефова држава и влада ЕУ након самита је, каже Станковић лепо, али не говори много.
„То је милозвучна фраза у недостатку конкретних корака ка чланству“, истиче наш саговорник и подсећа да су пред самит у циркулацији, многи нон пејпери – аустријски, француски, а нешто раније и словеначки.
„Ти провизорни предлози, када их узмете саме по себи, говоре да оно што је заправо био мамац за земље Западног Балкана, пуноправно чланство у овом тренутку, није на столу. Све то је различито од онога што су све ове земље, када су почињале европске интеграције очекивале и онога што се десило са земљама средње и источне Европе које су, након пада Берлинског зида, постале пуноправне чланице. Дакле, ретко ко у Европи говори о пуноправном чланству, а и услови за то чланство су тешко достижни, барем када је реч о Србији“, закључује Станковић.