Међу материјалима који су први пут објављени, налази се одлука о одбијању рехабилитације осуђеним лидерима украјинских екстремиста са Далеког истока, која је усвојена још у доба модерне Русије,
У јесен 1945. године, након што је Црвена армија поразила јапанске снаге у Манџурији, совјетска војна контраобавештајна служба СМЕРШ ухапсила је четворо активиста украјинског екстремистичког покрета на Далеком истоку. То су Јуриј Рој, Иван Шлендик, Александар Дзигар и Николај Самарски.
Даља истрага је утврдила да је 1934. године, након што је Јапан заузео Манџурију, на иницијативу украјинских националиста из редова емиграције који су живели тамо, као и уз учешће пољског конзулата у Харбину и друштва које је формирано под његовим окриљем „Прометеј“, створена је антисовјетска организација „Украјинска национална колонија“ (УНК).
Према истрази, главни задатак УНК била је активна борба против СССР у циљу одвајања Украјине од Совјетског Савеза и стварања на њеној територији националистичке државе са престоницом у Кијеву, као и отцепљивање совјетског Приморја од државе ради образовања на тој територији украјинске аутономије „Зелени Клин“.
УНК је формирана углавном од остатака Петљурине банде и лица, која су се директно борила против совјетске власти током грађанског рата.
Под руководством Роја током 1936 – 1939. године у том циљу почела је обимна пропагандна кампања, конкретно преко штампаних издања, на пример, новина „Далеки исток“.
Поред тога, зарад активизације антисовјетске делатности у Манџурији, УНК је формирала омладинску антисовјетску екстремистичку организацију „Украјинска Далекоисточна Сеч“, која је постала главни проводник идеје стварања украјинске националне државе на територијама Совјетског Приморја. Због тога су, у УНК током 1936-1937. године стигли представници берлинског центра „Организације украјинских националиста“ (екстремистичка организација забрањена у Русији) Корда-Фјодоров, Марков и остали, који су уз помоћ јапанске војне мисије у Харбину, као и Руја, заузели руководеће позиције у колонији.
ОУН је имала подршку Абвера – војне обавештајне службе нацистичке Немачке.
Како је истрага утврдила, Рој је управљао целокупном политичком делатношћу УНК против СССР. Дзигар је 1937. године учествовао у формирању „Украјинске далекоисточне сечи“, а 1944. године изабран је за члана савета старешина „Украјинске националне колоније“. Шлендик се 1935. године придружио УНК, а 1936-1939. године био је члан њене управе и начелник канцеларије, као и технички уредник издања „Далеки исток“.
Самарски се 1934. године придружио УНК, а следеће године постао је члан одбора, а од 1937. године радио је као лични секретар Роја, истовремено предводећи групу хетмана. Од 1934. године такође је припадао савету старешина УНК и био је активан у националистичким активностима.
Кривица Роја, Дзигара, Шлендика и Самарског доказана је и суд их је осудио на 10 година логора. Већ од доба модерне Русије, ускраћена им је рехабилитација као лицима, која су починила државне злочине из политичких мотива.