РЕГИОН

Српски вето и парламент Српске једина препрека за „блицкриг“ пријем БиХ у НАТО

Документа која су послата у базу НАТО савеза из БиХ о реформи војске БиХ у оквиру Акционог плана ова војна алијанса тумачи као апликацију БиХ за чланство у НАТО уз сагласност Бошњака, који помињу "блицкриг" чланство у Алијанси. Међутим, њега може да заустави српски вето подржан у Народној скупштини Републике Српске, каже професор Срђан Перишић.
Sputnik
Изјава босанског министра одбране БиХ, Сифета Поџића на самиту НАТО у Мадриду да ће БиХ ће постати чланица НАТО и да то може се десити да „блицкригом“, изазвала је доста полемике унутар саме БиХ, посебно у Републици Српској која је у свом Парламенту усвојила одлуку да је војно неутрална.

Спас у српском вету

Срђан Перишић, професор за међународне односе, каже да је индикативно то што је на самит НАТО био позван представник БиХ, земље која није чланица алијансе, али и да самоувереност са којом је Поџић ово изјавио проистиче из чињенице да је БиХ део Акционог програму за чланство у том војном савезу (МАП), у који је БиХ ушла између 2016. и 2018. године.
„Акциони план за чланство у НАТО или МАП је формат сарадње, односно, део процедуре учлањења у НАТО. Постоје три формата МАП-а, од кога је Акциони план за чланство последњи формат, када је земља у процедури пријема,“ објашњава наш саговорник.
На сајту НАТО из маја ове пише да је сарадња земље са НАТО структурисана кроз Програм реформи Босне и Херцеговине, као и да је БиХ је у децембру 2019. године поднела свој први Програм реформи за наредну годину, а почетком 2021. године доставила своју самооцену о напретку који је остварен. Перишић објашњава шта то значи у пракси:
„Сваке године се шаље Годишњи национални програм. То је документ о сарадњи који држава у процесу учлањења шаље у НАТО, а НАТО на основу тога закључује да ли је та држава војно и политички спремна да постане чланица. Тих годишњих националних програма може бити један, па да се одмах каже више – спремни сте, а може бити и двадесет па након 20 година да неко буде примљен у НАТО.“

НАТО тумачење докумената

Штос је у томе, додаје Перишић, да је Милорад Додик успео да пре две године, то јест крајем 2019. не буде послат Годишњи национални програм, већ План реформи оружаних снага БиХ, где пише да тај документ не прејудицира чланство у НАТО.
„Е сад, Бошњаци тврде да је План реформи исто што и Годишњи национални програм, а НАТО је својевремено констатовао да је тај документ примљен к знању. План реформи је послат и прошле године у седиште НАТО. Бошњачка страна сада сматра да је тиме кренула процедура учлањења БиХ у НАТО, односно, да је активиран тај трећи формат који се зове Акциони пан за чланство,“ објашњава Перишић.
Српска страна, међутим, тврди да план који је слат у штаб НАТО у Брисел није део процеса приступања НАТО пакту, нити да је БиХ тиме покренула процедуру учлањења у НАТО, већ да је у питању документ који говори о сарадњи БиХ и НАТО-а на реформи оружаних снага БиХ.
„Тачно је да у уводу документа План реформи стоји да тај документ не прејудицира никакво чланство БиХ у НАТО. Такође се нигде унутар документа не помиње никакво чланство БиХ у НАТО“, потврђује и Перишић.
Међутим, како каже, није проблем што то мисле и Бошњаци и политичко Сарајево тако тумаче овај документ, већ што по свој прилици, то мисли и НАТО.
„Сад у овим околностима сукоба у Украјини, поново се отворило питање да ли је покренута процедура учлањења БиХ у НАТО. Занимљиво је да је БиХ једина имала свог представника на Самиту НАТО у Мадриду, и то на њихов позив, а да није чланица ове алијансе. То нам говори да НАТО сада да изгледа, Програм реформи тумачи као отпочињања процедуре пријема у чланство БиХ, што до сада није био случај ни једном,“ напомиње Перишић.

Референдума не мора бити

Другим речима, ради се о отме да тај документ желе да искористе за улазак у НАТО, а да РС оптуже да изазива нестабилност у БиХ и да је једини спас - пријем БиХ у НАТО.
Процедура референдума, како каже, није обавезна за ово питање. Перишић подсећа да је и Црна Гора без референдума приступила НАТО пакту.
„Постоји опасност да НАТО каже да је БиХ свим документима које је слала на годишњем нивоу под именом Програм реформи спремна да постанете члан НАТО и да их позиву да донесу и коначну одлуку. То долази на Председништво БиХ, гласају, а српски члан гласа против, то јест, ставља вето. Тај вето потом иде на гласање на седницу Народне Скупштине Републике Српске, јер вето мора да се потврди у тој институцији и то двотрећинском одлуком. Тренутно, Додик у Народној скупштини нема двотрећинску већину, а опозиција гласа оно што тражи Запад и Сарајево,“ подсећа Перишић.
Уколико би вето пак, прошло у НС РС, истиче Перишић, њега нико не би могао да обори па ни такозвани високи представник Кристијан Шмит и БиХ не би могла да уђе у НАТО. У супротном, уколико двотрећинска већина у НС РС не подржи вето српског члана Председништва БиХ о неуласку ове државе у НАТО, онда би, упозорава саговорник Спутњика, БиХ заиста „блицкригом“ без икаквог проблема постала НАТО чланица.

Нема места војној интервенцији НАТО

Политиколог из Бањалуке Анђелко Козомора напомиње да ни један министар одбране света па ни БиХ не може да донесе такве одлуке.
„Мандат Еуфор-а продужава Савет безбедности УН на предлог председништва БиХ. Дакле министра одбране је ту потпун маргиналан, а по обичају Бошњаци се петљају у све и за шта јесу и за шта нису позвани и зато и јесте тако хаотично стање у БиХ,“ каже наш саговорник.
Према ономе што се до сада зна, додаје Козомара, и што се може чути у јавности сва три члана Председништва БиХ су сагласна да се Еуфору мандат продужи.
„Што се тиче пријема БиХ у НАТО ту одлуку доноси такође Председништво БиХ а колико знамо један члан Председништва је против тога и до пријема у НАТО не може доћи никаквим ни „блицкригом“ ни регуларним путем,“ напомиње Козомора уз подсетник да је генерални секретар НАТО пре пре неколико месеци рекао за БиХ да је НАТО заинтересован, али да неће инсистирати по сваку цену ако пола БиХ то не жели.
„ У том контексту изјаве министра одбране БиХ можемо окарактерисати да су на граници скандала. Они се сада позивају на документ који је потписан у време Младена Иванић у коме стоји да је БиХ спремна да уђе у НАТО, међутим у истом документу пише и сваке године БиХ треба д достави НАТО-у годишњи план активности војске БиХ. Додик у последње четири године то није хтео да то доставља већ документ који не значи да постоји жеља дасе уђе у НАТО,“ објашњава саговорник Спутњика.
Они рачунају на тај документ, напомиње он, као на документ по коме је БиХ тражила да уђе у НАТО и ми ћемо вас ево сад примити.
„Никаква војна интервенција не долази у обзир, је јер би то довело до рат ширих размена ако би НАТО војно интервенисао и они нису толико наивни да уђу у то у овом тренутку,“ истиче Козомара.
РЕГИОН
Додик: БиХ је лоше место за Србе и Републику Српску
РЕГИОН
Милановић и Столтенберг разговарали о БиХ
Коментар