Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил најавио је да намерава да помогне Србији у решавању тешких питања, како је рекао, „корак по корак“, јер је, каже, схватио да је сада право време јер се усредсредио да сазна „што је могуће више о данашњој Србији“ и да боље схвата на који начин САД могу да јој помогну.
Хил чека програм нове владе Србије
На шта је тачно Хил мислио није рекао, али по речима саговорника Спутњика бившег министра у Уједињеним нацијама и дипломате Владислава Јовановића постоји неколико тачака на које Хил, односно Америка, посебно обраћа пажњу када смо ми у питању, а прва је састав нове владе Србије.
„Он је темпирао тренутак јавног изјашњавања у моменту када се ломе копља ко ће бити део нове Владе Србије и ко ће кога у тој влади боље да представља. То што је српски председник рекао да влада неће бити антируска, је умирујуће за оне који су се прибојавали да би могла бити прозападна, а то је дало крила Хилу да се појави управо у овом тренутку,“ примећује Јовановић.
Како каже, од састава нове владе зависи и каква ће програм те Владе бити понуђен Скупштини Србије, што је за Америку али и Запад уопште, важно јер прижељкују да он буде на линијама убрзаног приближавања Западу, а не на линијама даље афирмације наше независности и војне неутралности.
Што се тиче „помоћи“ коју Хил најављује она би могла, каже наш саговорник, да се опише старом народном изреком да хоће да нас „преведе жедне преко воде“.
„Другим речима, да понови да нас чека столица у НАТО, о чему ми наравно одлучујемо. Он то не ради директно већ има један сугестиван прилаз када каже да поштује нашу војну неутралност, а уједно нас подсећа да ако другачије одлучимо, нас тамо чека столица. Каже да би хтео и да нам помогне да уђемо у Европску унију тако што ћемо убрзати процес признања Косова као такозване независне државе, јер други начин да ми уђемо у ЕУ за сада не постоји. Дакле, ми треба да се одрекнемо Косова, а Америка ће нам помоћи као то лакше да урадимо. То отприлике произилази и његових речи о нашим евроинтеграцијама и америчкој помоћи,“ напомиње Јовановић.
Оно што није поменуо, а што се од нас у будућности очекује, додаје наш саговорник, јесте да се превише не ангажујемо око Републике Српске у процесу прекомпоновања БИХ које је очигледно у току.
„Очито је да се функционалност БиХ покушава успоставити на начин који може бити само на штету Дејтонског споразума, и овлашћења који он даје ентитетима. То значи лаган али известан покушај да се ентитети „преведу“ на админстративне провинције, односно, да се лише елемента сопствене државности. То је циљ ка коме они иду, али га не оглашавају јавно, него га увијају у неке фолије које треба да отклоне пажњу од овог њиховог главног циља,“ истиче наш саговорник.
Балкан и Србија нису више америчка ексклузива
Како каже Јовановић, ово су по његовом мишљењу четири кључне тачке у којима амерички амбасадор намерава да нам „помогне“ да их решимо, с тим што је изоставио директно, али не и индиректно да очекује да ми коначно уведемо санкције Русији.
„Сигурно би, по њему, онда та „помоћ“ била видљивија и конкретнија јер би тамо тако пристали да следимо пут запада у односу на Русију,“ указује Јовановић.
Уколико Србија не буде следила „амерички план за помоћ Србији“ Јовановић не мисли да ће Вашингтон прибећи неким казненим мерама и притисцима, већ напротив.
„Америка има циљеве које је раније формулисала. Садашња ситуација у свету са Русијом и Кином на челу, на Америку делује тако да им је потребно да се убрзају како би покрили делове света за које сматрају њиховом искључивом утицајном сфером. А то је случај са Балканом. Сада се ту сусрећу за разлику од ранијег периода, са другим заинтересованим странама за овај простор као што је Турска, онда и Немачка која невидљиво спроводи своје интересе. Русија и Кина су се овде већ позиционирале, а ту су и неке арапске државе,“ напомиње Јовановић.
Другим речима, Балкан није више каже он, искључив простор већ отворен за пласирање интереса и других држава које су заинтересоване.
„Према томе, Американци су сада у некој врсти временске журбе али ако та журба не да резултат који очекују по овим питањима, онда би они морали да се замисле да ли постоји и други начин да нам приђу, односно да нас придобију. Дакле, мање максималан, веч онај који ја зовем опционим путем који Америка још није пласирала али о њему сигурно размишља. Та жеља да постигну максималне циљеве код нас и по питању Косова и Метохије и по питању Републике Српске и дистанцирања од Русије је сувише ризична за њих јер могу да изгубе и оно што су до сада имали,“ истиче Јовановић.
Београд им је стратешки битнији од Косова
С обзиром да им је Србија стратешки важна не би ме изненадило, додаје Јовановић, да Америка почне да размишља и о неким мекшим решењима и за Косово и за РС.
„Тако би за Косово могло да се нађе неко везано решење са РС или да чак изврше ревизију максималистичког става по питању Косова, па да од Приштине затраже снижавање очекивања у смислу да максимална независност није спроводљива и да се треба задовољити нечим мањим од тога, односно неком заједницом са Србијом. То би могло да буде једно од њихових излазних решења ако се садашњи амерички ставови покажу као контрапродуктивни,“ објашњава Јовановић.
Како он каже, иако то сада звучи надреално, Американци су свесни да би сваким притиском Србију још даље удаљавали од себе, што не желе, јер ово је једна врста битке за Србију. Јер, између Косова и Србије изабраће увек пре Србију, јер им партнерство са нама омогућава кочницу за уплив других држава.
„Они сигурно у својим политичким лабораторијама овако нешто не искључују иако ће бити притисака на Србију што јавних што прикривених, али свесни су да Рубикон не могу да пређу јер знају да је немогуће да више директно угрозе Србију, јер се ситуација изменила. А Америка има хитну потребу да што пре среди свој интерес на Балкану, како би имали одрешене руке да крену ка Русији и Кини,“ истиче наш саговорник.
Јовановић закључује да ће Америка и даље Европску унију користити као резервног играча и батину за остварење својих циљева, али да ће она сама покушати да нам се прикаже као неко ко сада има далеко мање малициозније ставове према нама, јер смо им итекако потребни у њиховој геостратешкој игри.