Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Игнатјев сматра да то говори о томе да је, вероватно, молдавско руководство „изабрало вектор једностраних одлука које могу довести до фаталних последица, посебно ако погледамо изјаве које су усмерене против мировне операције. У тим условима поставља се питање шта да чинимо, које напоре да предузмемо да би се спречила ескалација тензија и расформирање мировне операције“.
Он је подсетио да је Молдавија недавно добила статус кандидата за чланство у Европској унији.
„Ово се ради у условима нерегулисаног сукоба са Придњестровљем... Молдавија није ни са ким усаглашавала ове одлуке. Наравно, са Придњестровњем не би било никакво усаглашавања, нико није питао народ Придњестровља како ми гледамо на ову ситуацију“, напоменуо је министар.
Према његовим речима, све се то дешава у условима постојања спољне контроле над Молдавијом. Он је подсетио да је 2014. године руководство ове републике потписало споразум о придруживању Европској унији, услед чега се појавило наднационално тело – Савет за придруживање ЕУ који контролише како руководство Молдавије спроводи директиве, прописе и друге законске елементе који долазе из Брисела.
Осим тога, према његовим речима, молдавске власти раде са саветницима из Румуније и Сједињених Америчких Држава, укључујући и оне из Министарства одбране.
„Ниједна одлука се не доноси без њиховог договора и одобрења“, објаснио је Игнатијев.
Игнатјев је додао да ће Придњестровље, ако буде потребно, наставити мировну операцију на билатералном нивоу са Русијом.
„Сматрамо да мировна операција треба да остане активна, а ако буде потребно, наставићемо је на билатералном нивоу – Руска Федерација и Придњестровље“, прецизирао је он.
Министар је додао да је потребно наставити са „чувањеммира, регионалне стабилности, безбедности и интереса људи на обалама Дњестра“.
„За то, наравно, сматрамо да Руска Федерација има све политичке и правне основе, моралне и природне основе да настави да осигурава мир и безбедност, настави да се одржава мировна операција чак и у условима које Кишињев, повинујући се политичој конјуктури... повинујући се одређеним притисцима са Запада, што се не може искључити, покушава таквим методама да демонтира мировни механизам“, објаснио је министар спољних послова.
Он је додао да Тираспољ сматра неприхватљивом иницијативу Кишињева да се мировна операција замени цивилном.
„Ово је апсолутно неприхватљиво и апсолутно неизводљиво, јер генерално противречи циљевима и задацима мировне операције испоразума потписаног 21. јула 1992. године“, објаснио је министар.
Он је додао да се мировна операција може променити или трансформисати тек након постизања коначног политичког регулисања односа између Кишињева и Тираспоља.
„Све док то није случај, као што видимо, преговарачки процес стагнира, Кишињев одбија да испуни своје раније преузете обавезе и, сходно томе, врши притисак на мировну операцију – у овим условима нема никаквих основа за њено мењање или трансформацију. Напротив, неопходно је на сваки могући начин јачати мировну операцију“, закључио је Игнатјев.
Придњестровље, у којем 60 одсто становништва чине Руси и Украјинци, тражило је отцепљење од Молдавије и пре распада СССР-а, плашећи се да ће се Молдавија на таласу национализма придружити Румунији. Након неуспелог покушаја молдавских власти да силом реше проблем 1992. године, Придњестровље је практично постало територија коју не контролише Кишињев.
Мир у зони придњестровског сукоба одржавају заједничке мировне снаге, које укључују 402 руска војника, 492 придњестровска, 355 молдавска, као и десет војних посматрача из Украјине. Мировњаци служе на 15 фиксних пунктова и контролних пунктова који се налазе у кључним деловима зоне безбедности.