Упркос противљењу генералног секретара Европске федерације новинара (ЕФЈ) Рикарда Гутијереза, Урсула фон дер Лајен успела је да оствари своје тоталитаристичке намере – чланице ЕУ забраниле су емитовање Спутњика и ТВ Раша тудеј, а овај пример следиле су и друштвене мреже, Фејсбук, Твитер и Јутјуб – прве две су испрва ограничиле доступност информација које стижу од руских медијских кућа, трећа је забранила емитовање подкаста.
Ишло се дотле да је Твитер чак и појединце обележио као „медиј повезан са руском државом“, што се догодило и нашем колеги Рајку Мартиновићу. На крају, Твитер је почетком августа блокирао канал агенције РИА Новости.
Призивање дигиталног мрака
У овом својеврсном средњевековном дигиталном мраку, Србија је (уз понеки европски изузетак, попут Норвешке) остајала да светли – упркос сталним притисцима, у нашој земљи рад руских медија није ни забрањиван, нити жигосан. Можда због тога имамо част да постанемо део једног америчког закона – Закона о демократији и развоју Западног Балкана, пре неки дан промовисаног у Конгресу.
Нацрт овог закона чедо је сенаторке Џин Шахин, која је недавно предводила делегацију Сената у посети нашем региону. Закон је двопартијски, што значи да је међу демократама и републиканцима постигнут консензус о његовом тексту, а у тексту се међу најважнијим питањима помиње и борба против утицаја Русије и Кине. Према речима Шахинове, САД утицају ових двеју земаља могу да се супротставе на више начина, а један од њих је „да реше питање дезинформација“.
Шахинова није експлицитно поменула Спутњик Србија, али сигурни смо да је на њега мислила, с обзиром да је наша кућа једини руски медиј на српском језику у Србији, а вероватно је узела у обзир и чињеницу да у Србији ускоро почиње да ради и редакција ТВ Раша тудеј. Последња информација је, подсећамо, подигла велику халабуку у проамеричким медијима у Србији, као и у структурама Европске комисије уз захтеве да се покретање рада ТВРТ спречи по сваку цену.
Кад истина заболи
Од почетка руске специјалне операције у Украјини, руски медији су трн у оку Запада; међутим, у САД, за разлику од ЕУ, њихов рад није забрањен, чак упркос чињеници да подаци Мајкрософта показују раст броја прегледа сајтова Спутњика и РТ од 82 одсто у 2022. години.
Ипак, Шахинова се залаже за забрану руских медија у Србији и државама Западног Балкана које то нису учиниле. Да се залаже за забрану, можемо да претпоставимо на основу тога што ни једна друга мера на Западу није сузбила утицај руских медија, што невољно признају и званичници Мајкрософта у свом извештају.
Американци своју геополитичку конструкцију граде на лажима, а када се нешто гради на лажима и најмањи дашак истине угрожава читаву конструкцију, објашњава разлоге због којих се САД залажу за забрану руских медија у Србији историчар Драгомир Анђелковић.
„Нешто што је засновано на истини увек може да се брани током полемике, током демократске расправе, вишеслојности информација. А лаж мора да тежи потпуној хипнози, ономе што је Слободан Јовановић назвао тоталитарном пропагандом, која искључује сваки други центар одашиљања информација“, каже он.
Американци су, према речима нашег саговорника, свесни да оно што раде није у интересу Западног Балкана, Европе, па чак и њихових сопствених грађана. Стога страшно плаше медија који би разбили лажну слику коју конструишу – зато су на Западу прогоњени Спутњик и Раша тудеј и због тога се води тако велика кампања против ових медија у Србији, као и против свих појединаца који су, како Анђелковић истиче, спремни да делују са становишта истине.
У време свеопште лажи, рећи истину је револуционарни чин, цитира политиколог Александар Павић реченицу из романа Џорџа Орвела „1984“.
„Сваки трачак истине у мраку који се сада спушта са Запада представља буквално експлозију, револуцију, тектонску промену… На Западу су зато и угушили све руске медије јер је један трачак истине јачи од мрака и један Спутњик, док год постоји, је тај трачак истине који смета“, истиче он.
Западни медији у региону имају премоћ – могуће их је гледати и на српском и на другим језицима и Спутњик што се тога тиче не може да се мери са њима. Али, Спутњик им смета и надјачава их и то је оно што их нервира; и докле год Спутњик буде постојао, они ће говорити против „малигног руског утицаја“, а „малигни руски утицај“ значи ширење истине, додаје он.
„И Руси, а и Срби, показали су да се не плаше да чују и другу страну. У Русији и дан данас могу да се чују прозападне тачке гледишта и прозападни аналитичари, као и (поготово) у Србији. На Западу, у мејнстриму, тога нема, са врло ретким изузецима људи који су етаблирани, као што је Такер Карлсон. То је природа тоталитаризма, када захтевате тоталну послушност и тоталну контролу над информацијама и наративом. И то је оно што Запад жели да успостави код нас; и све причице о слободи медија падају у воду, јер код њих влада мрак какав није владао источно од Гвоздене завесе током Хладног рата. Ово је много гори мрак него што је владао тада зато што је умотан у обланду лепих жеља и слатких речи као што су људска права, демократија и тако даље“, наглашава Павић.
Успостављање тоталне контроле над медијским простором, према веровању Американаца је рецепт за сламање отпора Србије и Републике Српске, објашњава наш саговорник, и ту лежи тајна њиховог непрестаног и појачаног ангажмана на нашем простору.