https://sputnikportal.rs/20210524/ko-drugome-jamu-kopa-fejsbuk-i-tviter-zigosu-ruske-medije-i-besplatno-ih-reklamiraju-stefan-djuric-1125434971.html
Ко другоме јаму копа... „Фејсбук“ и „Твитер“ жигошу руске медије и – бесплатно их рекламирају
Ко другоме јаму копа... „Фејсбук“ и „Твитер“ жигошу руске медије и – бесплатно их рекламирају
Sputnik Србија
Овај медиј повезан је с руском државом – тако „Фејсбук“ и „Твитер“ означавају објаве и налоге руских медија, укључујући и „Спутњикове“, док друге медијске... 24.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-24T18:42+0200
2021-05-24T18:42+0200
2022-08-07T18:18+0200
анализе и мишљења
твитер
друштвене мреже
медији
русија
фејсбук
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112110/25/1121102587_0:129:3185:1920_1920x0_80_0_0_3e4ee8eb26767348e2200b7c069bc181.jpg
Руски медији су већ месецима на друштвеним мрежама означени да су повезани с руском државом. „Твитер“ је „Спутњиков“ налог на тој мрежи обележио као „руски државни медиј“, а „РИА Новости“ као „руско државно издање“. Ни „Фејсбук“ није много заостао. Однедавно уз сваку „Спутњикову“ објаву на тој мрежи пише и да је реч о „медију који контролише руска држава“.С друге стране, за друге медије повезане с неким државама, попут „Гласа Америке“, „Дојче велеа“, „Ал Џазире“ и „Радија Слободна Азија“, иста правила не важе. Њихова повезаност није истакнута, већ су означени само као „компанија за радиодифузију и производњу медијског садржаја“, „ТВ мрежа“ или „компанија за вести/медијски садржај“.„Твитер“ и „Фејсбук“ жигошу руске медијеПредседник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић за Спутњик истиче да је велики проблем то што „Фејсбук“, „Твитер“, „Гугл“, „Амазон“ и други интернет гиганти све више преузимају улогу традиционалних медија, јер није познато ко их уређује и не одговарају пред законом за своје поступке као класични медији.„Ово јесте ’пар екселанс‘ уређивачка одлука, да неке медије означите као повезане с неким државама, а друге, који су такође повезани с неким другим државама, не означавате тако и тиме утичете на перцепцију тих медија у јавности. То може да се тумачи као покушај ’Фејсбука‘ и ’Твитера‘ да компромитују рад ’Спутњика‘ и других медија повезаних, пре свега, с Русијом и Кином, и дају предонст медијима које финансирају неке друге државе, укључујући Немачку, САД или Катар“, напомоиње Радомировић.Програмски директор „Демостата“ Зоран Пановић сматра да су руски медији означени тенденциозно, јер је општепознато која држава стоји иза ког медија.„Битно је колико се поштују професионални стандарди у свим тим медијима који су везани за поједине државе или фондове из тих држава. Не треба ту правити хипокризију, па једне медије издвајати као тенденциозне или их означавати оном окошталом фразом ’малигни утицај државе‘, углавном Русије, а друге извлачити из тог контекста и стављати у неки тип независног новинарства, као, такође, једну врсту конструкције“, истиче Пановић.Он додаје да се медији, на неки начин, могу третирати као вакцине:„Као што руска вакцина ’Спутњик Ве‘ (Sputnik V) није проблематична због свог садржаја или утицаја на здравље, већ због тога што је персонификација руске државе. Запад се према руској вакцини односи као некада Совјетски Савез према плочама, фармеркама и жвакама са Запада. То је бесмислено. Однос према медијима је и однос у специјалном рату који се води у глобалној арени“.Бесплатна реклама за „Спутњик“На питање да ли је означавање руских медија као повезаних с руском државом заправо реклама, Радомировић одговара да то зависи од перспективе из које се посматра:С друге стране, Пановић примећује да су руски медији последњих година постали софистицирани и конкурентни медијима са Запада.„Руски медији су такође почели да говоре визуелним језиком и да читавим спектром елемената личе на западне медије. Таква софистицираност руских медија у том визуелном идентитету и с тим начином медијске комуникације иритира, али то, наравном увек даје рекламу, јер и негативна реклама је јако добра реклама. Мислим да, због специфичне позиције Србије, ’Спутњик‘ у Србији можда има већи утицај него у неким другим земљама“, оцењује Пановић.Сазнајте: Шта је председник Русије Владимир Путин поручио онима који би посегнули за територијом те земљеПрочитајте још:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
анализе и мишљења, твитер, друштвене мреже, медији, русија, фејсбук
анализе и мишљења, твитер, друштвене мреже, медији, русија, фејсбук
Ко другоме јаму копа... „Фејсбук“ и „Твитер“ жигошу руске медије и – бесплатно их рекламирају
18:42 24.05.2021 (Освежено: 18:18 07.08.2022) Овај медиј повезан је с руском државом – тако „Фејсбук“ и „Твитер“ означавају објаве и налоге руских медија, укључујући и „Спутњикове“, док друге медијске куће, иза којих такође стоје државе, немају ту „част“ да буду обележене на друштвеним мрежама. Ипак, жигосање руских медија не постиже у потпуности жељени ефекат, већ пружа и – бесплатну рекламу.
Руски медији су већ месецима на друштвеним мрежама означени да су повезани с руском државом. „Твитер“ је „Спутњиков“ налог на тој мрежи обележио као „руски државни медиј“, а „РИА Новости“ као „руско државно издање“. Ни „Фејсбук“ није много заостао. Однедавно уз сваку „Спутњикову“ објаву на тој мрежи пише и да је реч о „медију који контролише руска држава“.
С друге стране, за друге медије повезане с неким државама, попут „Гласа Америке“, „Дојче велеа“, „Ал Џазире“ и „Радија Слободна Азија“, иста правила не важе. Њихова повезаност није истакнута, већ су означени само као „компанија за радиодифузију и производњу медијског садржаја“, „ТВ мрежа“ или „компанија за вести/медијски садржај“.
„Твитер“ и „Фејсбук“ жигошу руске медије
Председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић за Спутњик истиче да је велики проблем то што „Фејсбук“, „Твитер“, „Гугл“, „Амазон“ и други интернет гиганти све више преузимају улогу традиционалних медија, јер није познато ко их уређује и не одговарају пред законом за своје поступке као класични медији.
„Ово јесте ’пар екселанс‘ уређивачка одлука, да неке медије означите као повезане с неким државама, а друге, који су такође повезани с неким другим државама, не означавате тако и тиме утичете на перцепцију тих медија у јавности. То може да се тумачи као покушај ’Фејсбука‘ и ’Твитера‘ да компромитују рад ’Спутњика‘ и других медија повезаних, пре свега, с Русијом и Кином, и дају предонст медијима које финансирају неке друге државе, укључујући Немачку, САД или Катар“, напомоиње Радомировић.
Програмски директор „Демостата“ Зоран Пановић сматра да су руски медији означени тенденциозно, јер је општепознато која држава стоји иза ког медија.
„Битно је колико се поштују професионални стандарди у свим тим медијима који су везани за поједине државе или фондове из тих држава. Не треба ту правити хипокризију, па једне медије издвајати као тенденциозне или их означавати оном окошталом фразом ’малигни утицај државе‘, углавном Русије, а друге извлачити из тог контекста и стављати у неки тип независног новинарства, као, такође, једну врсту конструкције“, истиче Пановић.
Он додаје да се медији, на неки начин, могу третирати као вакцине:
„Као што руска вакцина ’Спутњик Ве‘ (Sputnik V) није проблематична због свог садржаја или утицаја на здравље, већ због тога што је персонификација руске државе. Запад се према руској вакцини односи као некада Совјетски Савез према плочама, фармеркама и жвакама са Запада. То је бесмислено. Однос према медијима је и однос у специјалном рату који се води у глобалној арени“.
Бесплатна реклама за „Спутњик“
На питање да ли је означавање руских медија као повезаних с руском државом заправо реклама, Радомировић одговара да то зависи од перспективе из које се посматра:
„Психологија људи је другачија. Зависи, наравно, и од социолошких и политичких фактора. Сигурно је да та ознака, да је неки медиј повезан с Русијом, у Србији може да буде виђена као нешто позитивно, а у Немачкој или Великој Британији као нешто негативно, а ипак су западна тржишта много већа и значајнија, тако да оно што ’Твитер‘ и ’Фејсбук‘ раде на тим тржиштима има много веће последице и по јавност и по утицај медија“.
С друге стране, Пановић примећује да су руски медији последњих година постали софистицирани и конкурентни медијима са Запада.
„Руски медији су такође почели да говоре визуелним језиком и да читавим спектром елемената личе на западне медије. Таква софистицираност руских медија у том визуелном идентитету и с тим начином медијске комуникације иритира, али то, наравном увек даје рекламу, јер и негативна реклама је јако добра реклама. Мислим да, због специфичне позиције Србије, ’Спутњик‘ у Србији можда има већи утицај него у неким другим земљама“, оцењује Пановић.
Сазнајте: Шта је председник Русије Владимир Путин поручио онима који би посегнули за територијом те земље
