Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Андрић је био први Србин капитен загребачког Динама и после три и по године дошло је време за растанак.
Са кнедлом у грлу и сузом у оку напустио је Хрватску и преселио се са породицом у Француску, где тренутно ужива са супругом, ћеркицом и сином.
Навијачи Клермона су га већ заволели, стадион је скандирао његово име, а како и не би када им се представио оним што се од нападача очекује – головима.
У интервјуу Спутњику, Комнен Андрић је причао о новом клубу, упоредио је српску и хрватску лигу, осврнуо се кратко и на боравак у Русији, где је бранио боје екипе УФА. Дотакао се и репрезентације Србије, причао о јуришу Динамо Загреба и Црвене звезде на Лигу шампиона.
Да ли је истина да сте по одласку из Загреба помишљали да затражите од пилота да окрене авион и врати вас у Хрватску јер вам је било жао што одлазите?
– Уф, било ми је претешко. Тај одлазак ме је стварно пуно пореметио. На срећу се није одразио у дебитантској утакмици за Клермон против Монпељеа, јер сам такође дао два гола, али ми је баш било лоше. Емотивац сам и све сам очекивао да ћу добити нови уговор од Динама, да ћу остати у Загребу јер сам био један од омиљених у свлачионици, али шта да се ради, почео је разговор за Спутњик Комнен из Француске.
Око чега је запело?
– Динамо је имао петорицу нападача и морао је да се растерети са неким платама, а мени је остало још 11 месеци уговора и клуб је прихватио обештећење од милион евра. Французи су још зимус покушавали да ме доведу, али нисам хтео, а на крају сам 15. јула договорио све и прешао. Било је тешко десет дана нисам јео и спавао, осећао сам се лоше, нисам проналазио утеху ни у томе што ћу играти против Месија, Нејмара, Мбапеа... Али то је живот, гледа се напред и иде даље. Лепо је једном приликом рекао мој друг Андрија Калуђеровић: 'Идеш тамо где те желе, а не тамо где ти хоћеш'. Све је тачно и тако. Сада је већ боље, смирио сам се.
Чини се да су голови брзо потиснули емоције и сету. Комнен Андрић се поново радује, а публика скандира његово име.
– Ма, голови су лек за све када смо ми нападачи у питању. Увек сам био свестан својих квалитета и радио поштено. Радио сам све време и када нисам био у првој постави у Динаму. Имао сам конкуренцију у Бруну Петковићу у Загребу, а он је одличан нападач. Дешавало се да заслужим да будем испред њега, а на крају ме тренер изостави из стартних 11. Али то је избор клуба, тренера. Овде у Клермону сам добио то фудбалско поверење, стартну поставу, минуте, а то је оно што ми је требало. Знате, у Динаму имате 30 подједнако добрих фудбалера и није лако изборити се за место стартера. Увек има неко ко мора да се 'оживљава', неко ко мора да игра. Дешавало се да играм добро, дам гол у првом полувремену и да водимо 1:0, а тренер ме на полувремену изведе из игре. Битно да сам у Клермону добио све што сам желео.
Првенство је почело поразом од Пари Сен Жермена, али су већ у другом колу дошли голови и избор међу најбољих 11. Велико признање на индивидуалном плану...
– Јесте, како није. А, што се тиче првог кола то се не рачуна, за нас је првенство почело од другог гола. Јер, утакмица са Пари Сен Жерменом и пораз 5:0... Ма, други је то ниво, ПСЖ је прича за себе. Играти против таквих играча, таквих мајстора фудбала као што су Нејмар, Меси, Мбапе. Они играју другачији фудбал. Толико просто и једноставно, помислите да то свако може, али је то далеко од тога. Уживање је гледати са каквом лакоћом играју. А против Ремса нам се отворило после црвеног картона. Моја два гола и преокрет, победа 4:2. То што сам се нашао у идеалних 11 француског шампионата је вероватно моје највеће индивидуално признање у досадашњој каријери. Али, треба остати на земљи и наставити с напорним радом.
Какве су амбиције Клермона и Комнена Андрића у наставку првенства?
– Ми смо екипа којој је једини циљ да остане у лиги. Против Ремса бисмо вероватно изгубили и примили још који гол да није било црвеног картона за ривала. Морамо да се боримо с нашим конкурентима за опстанак јер ове сезоне испадају чак четири тима, претходне су само два ишла у нижи ранг. Што се мене тиче, ја сам у улози клуба. Увек сам био и бићу тимски играч. Морамо пуно да радимо јер ће бити грчевита борба за опстанак, а на мени је да постигнем што више голова. Неће бити лако јер екипа не ствара велики број шанси и полушанси као што је случај са ПСЖ-ом, Марсејом, Лионом...
Осим што је Ремс добио црвени картон, олакшан вам је био посао и што је екипу напустио голман Предраг Рајковић и преселио се у Шпанију?
– Рајка знам још из млађих категорија у Србији, а играо сам за ОФК Београд док је он био у Јагодини и Звезди. Играли смо један против другог, одличан је голман и знамо се. Знам да је цењен у Француској јер је дуго бранио за Ремс.
Како је Вама и породици у Француској, да ли сте се већ навикли на кроасане, вино и сир?
– Добро је, задовољни смо. Навикавамо се још увек. Полако... Тражимо стан, односно кућу, овде је све мало другачије него у Хрватској и Србији. Вино волим да попијем, док са сиревима не претерујем јер водим доста рачуна о исхрани. Француска је једна доста уредна земља. Био сам дуго у Загребу, исти језик као и у Србији, близу си од куће, имаш доста пријатеља, ово је сад већ нешто другачије. Ја сам дан пошто сам потписао уговор 15. јула узео породицу сутрадан из Београда и довео их да буду са мном у Француској.
После Србије, Хрватске и Русије, сада је на ред стигла Француска. Ипак, сте део „лига петица“, колико вам то импонује?
– Сви сањају да буду део лига петице, а ето мени се и то остварило. Понављам, био сам сломљен када сам отишао из Динама, али сам брзо доживео да навијачи скандирају моје име. Француска је по мени једна од физички најзахтевнијих лига. Пуно трке, борбе, динамике...
Сада када сте у Клермону и део сте „лига петице“, а постижете голове, можда селектор Драган Стојковић Пикси или неко од његових сарадника „баци око“ на вас и позове вас на неко од наредних окупљања националног тима? Да ли размишљате у том правцу?
– Недавно сам напунио 27 година и реалан сам што се тиче тих ствари. Конкуренција је паклена – имамо тројицу врхунских нападача (Митровић, Влаховић, Јовић). Наравно да се никада нећу предати, али.... Поред свега што сам доживео у каријери, врхунац би био да обучем дрес репрезентације. То би био крај свега, остварење свих циљева. Испунио сам онда све. Сви маштају о Лиги шампиона, али деби за репрезентацију... За мене би то било нешто највеће и најдраже. Мада, треба бити реалан да то није лако. Носио сам тај дрес у млађим категоријама, а за сениоре би то било нешто посебно. Трудићу се, не кажу узалуд да нада последња умире. Знам ко је све испред мене, али није немогуће. Ја увек верујем.
Ваш бивши клуб Динамо је на добром путу да уђе у Лигу шампиона. Гостују у плеј-офу у првом мечу у Норвешкој, шта очекујете у двобоју са Бодо Глимтом?
– Динамо у Лиги шампиона то више никоме није изненађење, нити би требало да буде. Бићу највећи навијач Динама у оба та меча. У контакту сам са другарима, наравно да очекујем пролаз и добру утакмицу на гостовању. А онда у реваншу на Максимиру да ураде Боду, оно што смо урадили Тотенхему, Аталанти, Севиљи и осталима. Верујем у пролаз.
Пратите ли и српски фудбал, Црвену звезду која одлично гура у Европи?
– Како да не. Верујем и да Звезда може до Лиге шампиона јер изгледа преозбиљно. Испратио сам неколико утакмица, али наша лига није занимљива.
Шта подразумевате под тим да није занимљива?
– Огромна је разлика између Звезде и осталих клубова. Хрватска лига је доста јача од српске. Неизвеснија је куд и камо. Динамо, Хајдук, Осијек, Ријека, а у Србији видите и сами шта се дешава. Такође, и платежна моћ осредњих клубова у Хрватској је далеко већа у односу на просечне клубове у Србији. Замислите још да Звезда игра четири пута против Партизана, Чукаричког, ТСЦ, као што игра Динамо са Хајдуком, Осијеком, Ријеком. У Србији се Звезда толико одвојила, мада доказали су се и у Европи, није то мала ствар. Играју прелеп фудбал, пратим их.
И за крај, каква искуства носите из Русије? Играли сте за УФУ?
– Једно лепо искуство, другачије од осталих лига. Мањи је клуб и борили смо се за опстанак. Тешко је нападачима да играју у таквом клубу. Тешка је и лига, дефанзивна, борба је за сваку лопту. Далеко је лакше водећим клубовима са озбиљним буџетима, али свакако једно лепо искуство је била та Русија и играње у руској Премијер лиги“, закључио је разговор за Спутњик Комнен Андрић, нови херој Клермона.