Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Научници су у новом раду, објављеном у часопису „Астробиологија“, изнели тезу да је ледена кора на Европи можда делом сачињена од крхког леда, односно пахуљасто акумулираних ледених кристала који се могу наћи и испод ледених покривача на Земљи. Тај крхки лед садржи делове соли нађене и у леду који настаје из саме коре, што сугерише да је ледени покривач Европе много мањег салинитета него што се мислило.
Могућ живот испод леда на Европи
„Кад истражујемо Европу, заинтересовани смо за салинитет и састав океана, јер су то ствари које одређују његову потенцијалну настањивост, па чак и тип живота који би могао тамо да обитава“, рекла је Натали Волфенбаргер са Института за геофизику Универзитета Тексас, један од водећих аутора студије.
За астробиологе, Европа је један од најинтригантнијих објеката у Сунчевом систему. То је месец прекривен океаном дубоким од 60 до 150 километара, на чијој је површини ледена кора дебљине од 15 до 25 километара. Европа је величине као четвртина Земље, али океан на њеној површини садржи дупло више воде него океани на нашој планети, па је тај месец интригантно место да се на њему тражи ванземаљски живот, пише „Сајенсалерт“.
Лед на океану
© Sputnik / Владимир Баранов
Научници који су изнели нову тезу раде и на новом орбитеру НАСА, „Европа клипер“, који ће бити лансиран у октобру 2024. и трагаће за животом на овом месецу. Њихов задатак је да развију радарски инструмент који треба да завири у лед и океан испод њега на Европи.
Обрнути снег
Да би успели у томе, покушали су да разумеју каква је структура леденог покривача. Зато су изучавали настанак леда на Земљи, односно два главна начина на која се лед формира испод леденог покривача на Антарктику. Један од њих је згуснути лед, који настаје из саме ледене плоче, док је други крхки лед, који се формира у хладној морској води и подиже се ка површини у виду „обрнутог снега“, а потом бива заробљен испод ледене плоче.
Европа, као и Антарктик, вероватно има низак температурни градијент, што значи да се температура воде мало мења са дубином.
У таквим условима, научници су открили да је крхки лед прилично чест, посебно на местима где се лед стањи у пукотинама или тачкама ломљења. Ако је крхки лед такође уобичајен на Јупитеровом сателиту, то би могло да направи велику разлику у саставу месечевог леденог покривача.
Док згуснути лед садржи и до 10 процената соли из околне морске воде, крхки лед има тек 0,1 одсто соли из воде у којој се формира. Тако овај лед нижег салинитета може да утиче на структуру и јачину Европиног леденог покривача, али и на начин на који ће нови радар успети да га пробије.