Готово да је више и немогуће срачунати колико су цене енергената и електричне енергије за последњих годину дана отишле у вис и колико је то пута више у односу на неку ранију „нормалну“ ситуацију. Што је још горе, томе се не види крај.
"Ситуација на берзама је драматична, данас мегават-час електричне енергије кошта 562 евра, а пре годину дана је био 90 евра. Цена гаса је са 120 евра за хиљаду кубних метара у марту прошле године порасла на 2.200 евра и све пројекције говоре да ће бити и виша“, констатовала је министарка енергетике Зорана Михајловић, оценивши да је у Србији најкритичнија ситуација са струјом.
Само за струју и угаљ милијарду евра
Она је указала на процене да ћемо до краја зимске сезоне потрошити око три милијарде евра како бисмо осигурали енергетску безбедност и како бисмо имали довољно електричне, топлотне енергије, гаса, нафте, нафтних деривата.
Само за увоз струје и угља требаће нам милијарду евра. Већ је одлучено да ће у Србији, која има најнижу цену струје у Европи, она од 1. септембра поскупети у просеку 6,5 одсто. Уз то, грађани ће, као и привреда, како је оценила министарка, морати да штеде. Како ће то изгледати тек ћемо да видимо, пошто су мере још у припреми.
Исти проблем мучи и регион, као уосталом и целу Европу, коју по свим прогнозама, очекује једна од најтежих зима. Међународна агенција за енергетику саопштила да ће Немачка, која је мотор привредног развоја Европе, први пут бити нето увозник струје.
У региону већ рестрикције
У региону су се већ суочили са рестикцијама. На Косову и Метохији су шест сати имали струју, па потом два сата били без ње. Оне су биле неопходне јер тамошња производња покрива две трећине потрошње, а за увоз прескупе струје недостају средства. Већ страхују како ће бити зими када је овако усред лета.
У Црној Гори су прибегли одлуци да домаћинства која месечно потроше мање од 500 киловата струје по сату добију 13 одсто умањен рачун. Сматрају да ће тако подстаћи штедњу, а за сада повећање цене струје и рестрикције не планирају.
Све земље региона најављује мере штедње струје које се у једном делу света већ примењују
© AP Photo / Olivia Zhang
Влада Северне Македоније је ових дана усвојила сет задужења државних и јавних институцијама о томе када и како да користе осветљење, декоративну расвету, као и препорука грађанима и привреди за штедњу струје, који ће се примењивати од 1. септембра ове до 31. марта наредне године. Циљ је смањење потрошње енергије за 15 одсто у поређењу са истим месецом претходне године.
Позив на штедњу
Електране Северне Македоније подмирују потрошаче из домаће производње, односно не увозе струју, већ угаљ и мазут. Термоелектране су ове године повећале производњу 40 одсто, што је резултирало повећањем производње електричне енергије од 15 одсто од почетка године.
Производња струје у Словенији је ове године била на историјском минимуму и зависна од увезене струје због ниског водостаја река на којима су домаће хидроцентрале.
И у Хрватској се суочавају са знатно мањом производњом струје из хидроелектрана и са знатно већом потребом за њеном производњом из фосилних горива и увозном. Уз позив грађанима и привреди да штеде струју, надају се да до рестрикција ипак неће доћи.
Једини који извозе
Босна и Херцеговина је једина земаља у региону која извози електричну енергију. “Електропривреда Републике Српске” има билансне вишкове и извози се струју на слободно тржиште по значајно вишим ценама у односу на претходни период и до краја године се неће повећавати цена струје.
У Федерацији БиХ је због суше и смањене производње хидроелектрана, што угрожава стабилно снабдевање дела потрошача, затражена забрана извоза струје из тог ентитета.
Здравковић за Спутњик напомиње да се цена електричне енергије на тржишту формира на основу најскупље струје која је потребна у датом тренутку да би се задовољиле потребе, јер сваки електроенергетски систем на свету је пројектован да ради 24 сата дневно, 365 дана у години на константном напону. Када то немате морате да купите струју и зато се њена цена тако формира, објашњава он.
Пропаганда и реалност
„Због зелене агенде и убрзаног преласка на обновљиве изворе енергије, а и ми смо били жртва те пропаганде, није се улагало у нове капацитете у угљу. У исто време Русија је у претходних 10 година уложила близу 24 милијарде долара за вађење нових количина угља и у успостављање могућности да транспортује угаљ, пре свега за потрошаче у Кини, Индији и том региону. Значи, други део света се окренуо реалности, док смо ми Европљани спроводили зелену агенду“, каже наш саговорник.
То је, како сматра, морало да се одрази на ситуацију коју имамо, којој је украјинска криза само допринела.
Свет плаћа и цену нереалне политичке зелене агенде, убрзаног преласка на обновљиве изворе енергије
© Fotolia / Soonthorn
Он каже да је због ремонта у термолектранама и радова на ревитализацији копова рудника угља непознато колико струје производимо у односу на 34.000 гигават-часова, колико потрошимо. У нормалним околностима смо производили нешто мало више у односу на потребе. Оно што се зна је да нам, по речима Здравковића, до краја ове године недостаје још између четири и осам милиона тона лигнита који увозимо јер угљенокопи, због непрофесионалног односа према њима у ранијем периоду, сада нису способни да то испоруче.
Најгоре су рестрикције
На питање хоћемо ли издржати без рестрикција он каже да ће струја свакако да нам фали, али и упозорава:
„Са инжењерске стране, најгора и најскупља варијанта и за државу и за грађане јесу рестрикције. Не због комоције грађана коју ће они да изгубе зато што пар сати дневно неће имати струје, него зато што је сваки електроенергетски систем на свету пројектован да ради на константном напону. Ако искључите систем он постане пренапрегнут, долази до искакања из система, до великих кварова, што много кошта“, истиче овај инжењер електротехнике, стручњак за енергетику.
Он напомиње да је замирање привредне активности због рестрикција само нус појава, као и мања комоција грађана. У систему електродистрибуције Србије је више од 38.000 трафостаница, па да искочи свака стота довело би до великих кварова и несагледивих последица, сматра наш саговорник.
Када су у питању могуће уштеде Здравковић је скептичан. Он каже да је то могуће, али без потребног ефекта на кратак рок, него тек средњорочно, уз истовремено улагање у енергетску ефикасност.
Енергетски мање ефикасни
Зашто просечно српско домаћинство троши 460 киловата месечно, а просечно европско 302 киловата, каже он, констатујући да је разлог у мањој енергетској ефикасности наших зграда и недовољној гасификацији земље.
Осврћући се на најављено повећање цене струје у Србији од 1. септембра, Здравковић каже да је оно потребно да би ЕПС после дугогодишњег лошег управљања преживео. Он, међутим, указује на рачуницу према којој ће домаћинства која троше најмање струје, до 350 киловата месечно, реално имати повећање цене веће од 6,5 одсто.
Неће бити само 6,5 одсто
Поскупљење струје од 6,5 одсто ће за најмање потрошаче релно износити 11,5 одсто због накнаде за повлашћене, зелене произвођаче
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Наш саговорник објашњава да је то зато што је накнада за повлашћене, такозване „зелене“ произвођаче, са 0,43 динара по киловату скочила на 0,81. Тако ће поскупљење за најмање потрошаче, односно најсиромашније грађане, бити око 11,5 одсто, каже Здравковић. Притом, тај новац, како истиче, неће да види ЕПС, него ти повлашћени произвођачи.
Он напомиње да је ЕПС прошле године њима исплатио више од 22 милијарде динара, а од потрошача, односно крајњих купаца је успео да наплати 13,7 милијарди и због тога био на губитку од око 80 милиона евра. Зато он подвлачи да се одлуке у енергетици и електроенергетици не могу да доносе на основу политичких агенди и лепих жеља, него у границама могућег, поштујући законе природе.
Отуда и нонсенс да на Косову и Метохији, са огромним резервама угља, немају довољну производњу електричне енергије. Или онај да ће Европу, одустајање од руског гаса, руске нафте и руског висококвалитетног угља, коштати енергетске катастрофе.