Бивши амбасадор и српски дипломата Милисав Паић, сматра да овај потез није нимало случајан и да га је, за његово потпуно разумевање, потребно сместити у шири контекст, пре свега ситуације Русије и Украјине, ситуације на Балкану и чињенице да постоји одређен број земаља које не крију своје негодовање поводом одлуке Владе Републике Србије да не уведе санкције Руској Федерацији.
Администратори друштвених мрежа представљају и неку врсту политичке контроле, односно цензуре у односу на информације које могу да дођу из наше земље, односно преко наших званичних органа, а односе се на некаква актуелна међународна питања, попут ситуације у Украјини, истакао је Паић за Спутњик.
Он сматра да поред подршке Русији, српски званични став по питању Косова и Метохије, уз недавно истицање геноцида над Србима, како у Другом светском рату, тако и 1995. године у хрватским злочинима Бљесак и Олуја, доводе до тога да се на српску политику пажљиво мотри.
Мислим да је очигледно да се на Србију у том смислу гледа са посебном лупом, на њену политику и на оно шта она има да каже као самостална и суверена земља која има своје интересе и која има своју прошлост коју неки на Западу игноришу или би хтели потпуно да је избришу. Са друге стране, то је све и у склопу вечитог Западног гледања на Србију као на „руског сателита“ на Западном Балкану, рекао је Паић.
Професор на факултету за Медије и комуникације Станко Црнобрња тврди да по среди није никаква порука или дипломатски акт уперен против Републике Србије, нити поменуту ситуацију доводи у везу са упућивањем сигнала политичке природе.
Иако до сада није било вести о сличним укидањима налога званичника било које друге земље, професор Црнобрња сматра да није немогуће да се нешто слично дешавало и у осталим амбасадама, наглашавајући да је чак и бившем америчком председнику Доналду Трампу, твитер налог био укинут док је још седео у Белој кући.
Те наше амбасаде се налазе у земљама које не одговарају или су чак у сукобу са америчком политиком по некој десетој основи која нема везе са нама. То је поента. Да се сад одједном из Ирана не би „иствитеровало“ нешто што ће да их изненади и дестабилише њихову тренутну политику. Тако функционише америчка уређивачка политика, закључује Црнобрња.