Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
„Све оно што је кренуло од краја јула није стигло тамо где је пошло, јер су барже због ниског водостаја заглављене у румунском делу Дунава и не могу да се помере. Сунцокрет који би могао да буде транспортован Дунавом до Баје у Мађарској не иде, јер нема пловила, нити она могу да се букирају. Исти је случај и са железницом, јер сви вагони који су слободни превозе украјинску робу“, објаснила је Савовићева за Танјуг.
Навела је да нема ни довољно камиона за транспорт пољопривредних производа и нагласила да ће таква ситуација потрајати до почетка наредне године, с обзиром на количине робе коју Украјина треба да извезе.
Она је проценила да се не може очекивати да Дунав поново постане плован за барже целим током до Црног мора до краја септембра, све и када би киша наставила да пада као претходних дана.
„Ово је ситуација на коју је Удружење упозоравало све време када смо преговарали о скидању забране извоза житарица. Имамо шесту сушну годину у последњих 11 година и дефинитивно морамо тражити друге правце за извоз житарица и уљарица. Годинама скрећемо пажњу да је неопходно довести у употребљиво стање пругу Београд-Бар, чиме би наша земља добила проходност према земљама северне Африке“, изјавила је Савовићева.
Она је дала грубу процену да ћемо у економској 2022/2023. години имати укупно три милиона тона житарица за извоз, од чега је два милиона тона пшенице.
Директорка „Жита Србије“ навела је да то Удружење чека уредбу Владе Србије којом ће бити регулисана доплата пољопривредницима за сунцокрет, јер није јасно како ће њом бити регулисана нека питања.
„Удружење се залаже за тржиште и против је административног одређивања цене било које робе. Ако неко очекује цену која није конкурентна напољу, онда не знамо шта ћемо да радимо. Занима нас и шта ћемо са сунцокретом који уљаре не откупе, јер оне откупљују између 400.000 и 600.000 тона, а очекује се род од 730.000 тона. Како ће бити плаћена разлика од око 130.000 тона?“, запитала је Савовићева.