Срби неће одустати од српских регистарских ознака и сматрају да ако су сачуване српске личне карте за простор КиМ, то значи да исти принцип мора да буде примењен и за таблице - или да остану КМ таблице, или да се тражи решење да Приштина врати КС, статусно неутралне таблице, које је издавао Унмик од 1999. године.
Курти је пак поновио да како ће кренути са применом одлуке којом КМ таблице не смеју више да постоје на простору севера КиМ и да треба да се замене у РКС таблице, као и да КС таблице нису потребне и не могу да се врате у оптицај.
Курти одбија сваки предлог око таблица
Ово, према речима Зорана Миливојевића, звучи да Курти нема намеру да тражи компромис за таблице јер сматра да би тиме угрозио свој политички останак.
„Он нема друге аргументе на политичкој сцени у Приштини осим оних који се заснивају на тврдом радикализму према решавању косовског питања и платформе која подразумева међусобно признање а која се заснива на такозваном реципроцитету. То је његов политички кредо и од тога зависи његова политичка судбина и мислим да због тога он нема велики маневарски простор да то мења. Лично нисам баш оптимиста јер ако не буде промене става Приштине све иде у правцу ескалације. Ово што смо премостили са 1. септембром не значи да можемо мирно да чекамо октобар и нове рокове приштинске стране. Приштина рок за таблице рачуна од 1. августа до 1. октобра (рок померен за 31. октобар после апела из америчке амбасаде прим.а.) и у том делу нису ништа мењали, тако да опасност од ескалације латентно постоји,“ оцењује Миливојевић.
Таблице ће или отворити, или затворити дијалог
Због тога, додаје наш саговорник, све зависи од страног фактора - од Брисела и Вашингтона, који ако се тако определе могу да наставе са досадашњом праксом која је дала резултат – а пример је договор о личним картама.
„Другим речима, од њих зависи да ли ће се из целе ове приче избећи радикализација или ће се ствар вратити на дијалог што би већ био помак јер би се на столу онда нашла и ЗСО и отворила би се суштинска питања од којих зависи дијалог. Ако бисмо то имали у наредном периоду и Вашингтон и Брисел испословали да се ЗСО стави на дневни ред, онда бисмо могли да уђемо у суштински дијалог које би избегао озбиљне тензије, бар ове јесени,“ верује Миливојевић.
Међутим, оно што квари све планове су, како каже наш саговорник, радикалне изјаве Аљбина Куртија.
„Његова главна изјава била је у правцу да ће се одлука Приштине о таблицама применити по сваку цену и да од тога нема одступања. Он поново инсистира на такозваном реципроцитету и настојању да по сваку цену исказује "државност Косова". Мислим да је то део и његових унутрашњих потреба јер је суочен са економским и социјалним и политичким проблемима и очито да нема другу излазну варијанту него да примењује ту своју радикалну политику,“ процењује Миливојевић.
Из тих разлога од Приштине не треба очекивати никаква конструктиван приступ, додаје он и истиче да и овога пута све зависи од треће стране, односно од главних посредника – Брисела и Вашингтона.
„Зависи од тога у којој мери ће они деловати и како и да ли ће и у делу око таблица да изврше неки притисак на Приштину како би се отклонио ризик од ескалације који би имао несагледиве последице,“ истиче Миливојевић.
Све је на Бриселу, односно Вашингтону
Он истиче да са српске стране не треба очекивати никакве додатне кораке, јер је наша позиција јасна - ми очекујемо примену споразума и да и даље на КиМ функционишу таблице издате са територије централне Србије.
„Овде се поново на пробу ставља онај део међународне заједнице који подржава приштинску страну и у којој мери они желе мир и стабилност и да се избегне било која врста конфликта. Ово је нови тест пре свега за Брисел као посредника у дијалогу и наравно Вашингтон. Брисел је тај који има тест сопственог кредибилитета и око овог теста око таблица ће зависити и одвијање будућег дијалога,“ уверен је Миливојевић.
Што се тиче улоге Вашингтона и Брисела према свему овоме што је иза нас јасно је, сматра Миливојевић, да је Брисел остао без кредибилитета и да је кључни арбитар Вашингтон јер он једини има утицај на Приштину.
„Вашингтон има проблем што не може директно да учествује у дијалогу мада може са стране да делује према Приштини да то да резултате као што је случај са личним картама. Према томе, таква пракса би била могућа и у наредном периоду. Међутим, треба имати у виду да и Вашингтон, и Брисел, и Приштина имају исти циљ – да потврде косовску државност. Зато мислим да они неће много тога да учине и тиме доведу у питање „демократски избрану“ власт у Приштини, јер би уједно демантовали свој став о потврди државности Косова,“ истиче Миливојевић.
Он сматра да је договор око личних карти одличан, али не верује да ће Курти два пута пристати на компромис.