РУСИЈА

Шта је Горбачов говорио о Југославији

Публициста и бивши амбасадор Драган Бисенић истиче, поводом смрти Михаила Горбачова, да је приликом три сусрета с бившим совјетским лидером на разним конференцијама разговарао пре свега о узроцима краја Хладног рата.
Sputnik
Бисенић каже да је са Горбачовом разговарао и о догађајима о Југославији и његовим сусретом са некадашњим секретаром за спољне послове Будимиром Лончаром када су обојица најављивали боље време у сарадњи две државе.
„Међутим, после три године ниједна држава ни СФРЈ ни Совјетски Савез нису постојали. Горбачов је тада предвиђао да ће Русија бити велика држава у светским размерама и да ће то чинити уз велики подстицај властите модернизације и развоју. Зато је био оптимиста, као што је био оптимиста и у време гласности и перестројке од 1985 до 1991 године, кад је био први човек КПСС“, подсећа бивши амбасадор.
Он такође истиче да је Горбачов приватно био пријатан саговорник, благ човек који је говорио мирним гласом и тоном и није остављао утисак претенциозности човека који је сигурно највише изменио 20. век, односно његов крај и човека који је био у стању да обликује судбину света.
Подкаст
Крај једне епохе: Шта је оставио у наслеђе Михаил Горбачов | Свет са Спутњиком
Истовремено, додаје Бисенић, имао је и неки словенски дух и жељу за свесловенском солидарношћу и био је неко ко је био свестан реалности свега што се догађа али је био и превелики оптимиста.
Кад је реч о томе шта је Горбачов говорио о окончању Хладног рата, Бисенић подсећа да су се већ тада појавиле различите интерпретације на ту тему, али је на Западу доминирала тријумфалистичка линија која је крај Хладног рата прогласила сопственом победом и поразом Совјетског Савеза.
„У свему томе било је важно непосредно сведочење самих актера а посебно Горбачова. Он је у тим разговорима потврдио да је од тренутка када је дошао на власт 1985. године циљ совјетског руководства и његов циљ био окончање Хладног рата. Сматрали су да трка у наоружању коју је Хладни рат производио не доноси никоме ништа добро. Такође је био уверен да је дошло историјско време за промену у систему и да је могуће и потребно створити извесни прагматични социјализам“, објашњава за Спутњик Бисенић.
У свим тим променама совјетска страна је, како напомиње наш саговорник, била та која је имала иницијативу, а било је ту чак и парадоксалних догађаја.
Бисенић наводи пример познатог хладноратовског јастреба Збигњева Бжежинског, који је тражио од најближег саветника Горбачова Александра Јаковљева да се Варшавски пакт не распушта због тога што би у тим условима Пољска могла да буде угрожена од стране Немачке.
Сви ти догађаји нису само црно-бели и не треба их прихватати здраво за готово и вероватно дан и дан данас подлежу преиспитивању. У то време, Русија је 2008-2010. е почела опоравак и већ су се на Западу појавиле прве критике према Русији, као што су да корити гас као своје оружје, значи нешто што је и дан данас актуелно.
Горбачов није прихватао те критике Запада и посебно је апострофирао чињеницу да се на Западу поздрављало време Бориса Јељцина када је у Русији било тешко, а руска привреда неприпремљена да се носи са западном конкуренцијом", наводи даље бивши амбасадор. Испоставило се, како каже, да су Руси закључили да што је њима горе то је боље за Европу, а Горбачов је тада реко да верује да ће то Русији упамтити заувек.
РУСИЈА
Путин: Горбачов имао огроман утицај на ток историје
Коментар