Поред албанског и македонског премијера, Београд ће, као домаћин самита иницијативе Отворени Балкан, бити домаћин и турском и мађарском шефу дипломатије, Мевлуту Чавушоглуу и Петеру Сијарту, као и црногорском премијеру у оставци Дритану Абазовићу и председнику Савета министара БиХ Зорану Тегелтији.
Отворени Балкан - механизам који функционише
ЕУ је остала, не само без средстава, већ и без политичке воље и економских механизама да спроводи стратегију проширења. Уз то, покушај Немачке да обнови Берлински процес, завршиће се на покушају, с обзиром да је Немачка у озбиљном проблему, сматра спољнополитички аналитичар Зоран Миливојевић.
Тако, Отворени Балкан остаје једини политички механизам који функционише, а најбоља потврда тога је скуп у Београду, додаје он. То је потврда да је иницијатива жива, и да даје резултате.
То што ће на самиту учествовати Дритан Абазовић потврда је његовог става да Црна Гора треба да се прикључи Отвореном Балкану, истиче Миливојевић.
„Мислим да је то врло важно и да политичка структура која је добила прошле изборе стоји на томе и какав год буде расплет у Црној Гори мислим да је неизбежно придруживање ове државе Отвореном Балкану“, каже он.
Присуство Турске и Мађарске на нивоу министара спољних послова говори о, како Миливојевић каже, европској димензији Отвореног Балкана.
„Турска, као регионална сила, свакако има интереса да не буде изузета из процеса који се одвијају на Западном Балкану, а мислим да је Чавушоглуов долазак и у склопу припрема посете турског председника Реџепа Тајипа Ердогана – дакле, једна активна улога Турске, њено активно залагање да буде присутна у региону и не буде изузета, с обзиром да регион добија на тежини. Видимо да су ту укључени, и Вашингтон, и Москва, и Кина. Не помињем ЕУ, јер она је сада сама себе ставила у други план“, објашњава Миливојевић.
Мађарска капитализује свој утицај
Присуство Мађарске на самиту је, према Миливојевићевим речима, такође важно – стратегија српског северног суседа је да, преко односа са Србијом и Отвореним Балканом себи обезбеди додатне политичке и економске предности у односу на остале европске државе, које су у потпуној дефанзиви.
„Тако да Мађарска сада хоће да капитализује своју подршку и да, рекао бих, пренесе искуства из Вишеградске групе која је изванредно функционисала, све до ових раскола везаних за украјинску кризу“, каже Миливојевић.
Ипак, према речима нашег саговорника, у целој ствари најважнија је афирмација српске политике и српске позиције као војно неутралне и политички независне државе.
„Мислим да је најважнији квалитет, када је реч о Београду, не само афирмација Отвореног Балкана као инструмента за сарадњу у региону и за превазилажење економских криза, него и у политичком смислу афирмација њене политичке позиције и међународног положај. Он ће дати Србији маневарски простор да делује као независна и војно неутрална земља, што је изузетно важно“, закључује Миливојевић.
Самит иницијативе Отворени Балкан почиње у петак, 2. септембра, обраћањем лидера, а затим следи њихов сусрет са представницима институција задуженим за привлачење инвестиција, као и са представницима кризних група за снабдевање храном и енергентима у оквиру ове иницијативе. Потом ће уследити потписивање билатералних докумената.
Самиту ће претходити отварање првог међународног сајма вина „Винска визија Отвореног Балкана“, под покровитељством српске, македонске и албанске владе моја ће, како је најављено, окупити најбоље произвођаче вина у региону и промовисати Балкан као све траженију винску и туристичку дестинацију.
Отворени Балкан покренули су лидери Србије, Северне Македоније и Албаније, тада под називом Мини Шенген 2019, а садашње име добио је на самиту у Скопљу јула 2021. Иницијатива је покренута са циљем слободног кретања робе, услуга, људи и капитала по моделу ЕУ.