Професор Доналд Садовеј са МИТ-а, сарађујући са још 15 колега из читавог света, успео је да направи јефтину алтернативу данашњим батеријама.
„Желео сам да измислим нешто много боље од литијум-јонских батерија за складиштење енергије, што би могло да се користи у аутомобилској индустрији“, објашњава Садовеј.
Осим што су скупе, литијум-јонске батерије садрже запаљиве електролите. Садовеј је зато тражио не само јефтине материјале већ и оне који не могу да се запале.
Што се замене за метал тиче, комерцијално доминантно гвожђе нема електрохемијска својства за ефикасну батерију, али други по заступљености метал алуминијум – има.
Онда је кренуо у потрагу са чиме да упари алуминијум као материјал друге електроде. Најјефтинији од свих неметала је сумпор којег има у изобиљу.
Као електролите је искористио растопљене соли, које имају релативно ниску тачку топљења – око 530 степени Целзијуса.
Сва три главна састојка су изузетно јефтини и расположиви. Алуминијум, исти онај од ког се прави фолија, сумпор који је често нуспроизвод прераде нафте и широкораспрострањене соли.
„Састојци су јефтини, а батерија је безбедна – не може да гори“, каже Садовеј.
У експериментима, батеријске ћелије трпеле су стотине циклуса пуњења и то под изузетно интензивним стопама. Још важније, батерија је шест пута јефтинија од литијум-јонске.
Такође су утврдили да је стопа пуњења зависна од радне температуре. На 110 степени Целзијуса се пунила 25 пута брже него на 25 степени, пренео је РТС.