„Организацијом гласања на изборима и референдумима се бави искључиво локална власт. Имају право да се обрате за организационо-техничку помоћ, па чак и финансијску помоћ међународним организацијама, на пример, Уједињеним нацијама, ОЕБС-у, као и на билатералној основи“, рекао је он одговарајући на питање да ли је Москва добила неки захтев од Донбаса, Запорошке и Херсонске области за помоћ приликом спровођења референдума.
Раније је секретар Генералног савета „Јединствене Русије“ Андреј Турчак изјавио да ће се одржати референдуми на територији ДНР и ЛНР и ове територије назвао руским.
Русија је у фебруару признала ЛНР и ДНР, које су изразиле жељу да уђу у њен састав. Намеру да уђе у састав Русије су изразиле и Херсонска и Запорожка област где је планиран референдум. Како је рекао портпарол Кремља Дмитриј Песков спровођење референдума за улазак у састав Русије је план људи из тих региона, а не московски планови.
Током специјалне руске операције, руска војска је преузела контролу над азовским делом Запорошке области и читавом Херсонском облашћу, заузимајући велике градове као што су Херсон, Мелитопољ и Бердјанск, одсецајући Украјину од Азовског мора. У оба региона је формирана нова администрација, емитују се руски телевизијски канали и радио станице, обнављају се трговинске и транспортне везе са Кримом.
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.