Пуцњава грчке обалске страже на турски брод само је један у низу инцидента који већ дуже време оптерећују односе две земље које не могу да повуку границе у Егејском мору, сматра Војислав Лалић, бивши дописник Танјуга из Турске.
Турска обалска стража саопштила је данас да је грчка обалска стража отворила ватру на теретни брод који је пловио међународним водама у Егејском мору, док је грчка обалска стража навела да је патролни чамац приметио брод „Анатолиан“ који је пловио северозападно од Лезбоса и „сумњиво се кретао у националним територијалним водама“ у правцу севера острва. У пуцњави није било жртава.
Хоће ли Америка спречити рат Турске и Грчке
Две земље се и данас сукобљавају око малих и ненасељених острва у Егејском мору због којих су крајем прошлог века односи били на ивици рата у два наврата – 1987. и 1996. године, подсећа Лалић.
„Сигурно ће бити доста посла за НАТО савезнике, посебно Америку да се тај конфликт спречи. Америка је и раније у та два инцидента кад су се две земље нашле на ивици оружаног сукоба, успела да их приволи да нађу заједнички језик и да спрече најгоре, тако да верујем да ће и овог пута Вашингтон успети да своје савезнике на југоисточном крилу НАТО доведе за преговарачки сто како би нашли ипак неко прихватљиво решење.“
Затезање односа после посете Вашингтону
Односи између ове две земље недавно су поново заоштрени, размењују се оптужбе као и увек, пошто Турска и Грчка као историјски ривали још увек не могу да нађу заједнички језик око многих питања, истиче Лалић.
Садашње затезање односа је очигледно последица недавне посете грчког премијера Кирјакоса Мицотакиса Вашингтону где је приликом говора у Конгресу позвао Америку да не испоручи Турској авионе Ф 16 јер упорно угрожава грчки ваздушни простор и територијални интегритет.
„Посланици у америчком конгресу су прихватили тај захтев и траже да од Беле куће да продају авиона које тражи Турска, услове поштовањем међународног права. То је изазвало ерупцију протеста у Анкари и Ердоган сад отворено прети и каже да ће ослободити острва у Егеју која су у међувремену, како он каже, Грци окупирали и наоружали“.
А то је у супротности са уговором из Лозане којим су 1923. године повучене границе између две земље, како у Егејском мору, тако и копнена граница на реци Марици, објашњава Лалић. Од тада Грчка и Турска не могу да нађу заједнички језик око многих питања попут ширине територијалних вода и ваздушног простора, разграничења у источном Медитерану где су пронађене велике резерве нафте и гаса, тако да се њихови односи све више затежу.
„Нови почетак“ после сусрета са Бајденом?
Велико је питање кад ће се наставити комуникација између две земље која је била обновљена после сусрета Мицотакиса и Ердогана у априлу, у Истамбулу и кад се говорило о „новом почетку“.
„Ердоган је отворено рекао, што није карактеристично за језик дипломатије, да не жели више да види Мицотакиса и да може разговарати само са поштеним грчким политичарима тако да ће ту сигурно бити посла и за НАТО савезнике пошто се односи између две земље заоштравају. Како се најављује у Турској, проблеми са Грчком ће се сигурно наћи на столу кад се у Уједињеним нацијама крајем септембра сретну председници Џозеф Бајден и Ердоган, па ће Ердоган покушати да ипак убеди саговорника да Турској испоручи авионе Ф 16“.
А Турска је и због куповине руског ПВО система С 400 искључена из куповине и производње најмодернијих америчких авиона ф 35, подсећа Лалић.