Оног моменат када је Спису погодио тројку за предност Италије од 66:63 постало је јасно да су кола пребрзо кренула низбрдо и да не постоји нико ко може да повуче ручну кочницу.
Све се догађало од 14. до 28. минута утакмице. Тачније, негде од половине друге до финиша треће четвртине.
Било је то помрачење из којег Србија није пронашла излаз. Италија је постајала све боља, наша репрезентација све несигурнија и дошло је до елиминације са турнира.
Како је Италија успела да истопи предност Орлова од 14 разлике?
Прво, Николо Мели је већ у наредном нападу одговорио тројком на тројку Марка Јагодића Куриџе. То је био изузетно важан детаљ за самопоуздање Италијана. И даље су се држали у игри. Нису дозволили Орловима да се додатно одлепе.
После тога је Мицић погодио једно слободно бацање, а онда је уследила нова тројка Никола Мелија и разлика је била једноцифрена.
Потом су подијум узели Марко Спису и Симоне Фонтекио, почели су и они да дају тројке, па је на семафору стајало 42:36, да би на полувремену писало 51:45. Довољно да Италијани виде да могу да се боре против Србије. Можда може да се каже да је Италија већ тада „сустигла“ Србију.
Како се завршила друга, тако је текла и трећа деоница, Марко Спису је наставио да погађа тројке, пратили су га Фонтекио и Мели, а разлика и предност Орлова полако се топила. При резултату 63:60 промашили су Лучић и Калинић, а онда је Спису дао тројку за изједначење, па за предност.
И... Ту је био крај.
Србија није успела пре свега у глави да издржи, морал је пао и на крају је Италија прошла у четвртфинале.
Невероватно.