Према шестом пакету антируских санкција Европске уније, забрана увоза руске нафте морским путем, за Србију стартује 1. новембра када истичу сви уговори које смо имали са руским извозницима. То конкретно значи да ће преко Јадранског нафтовода (Јанаф), од Омишља на Крку, па даље кроз Хрватску, уместо руске према Србији тећи нека друга нафта.
У складу са истим правилом и цела ЕУ, односно Европа ће без руске сирове нафте допремане морским путем остати од 5. децембра, по истеку и последњег уговора.
Руску нафту ћемо због санкција морати да заменимо
Министарка рударства и енергетике, Зорана Михајловић изјавила је да је у међувремену Србија обезбедила замену за руску нафту.
"Ми од 1. новембра нећемо више увозити руску нафту, али ћемо имати, пре свега, киркук нафту, имаћемо нашу нафту, јер НИС има 20 одсто српске нафте, и остало ће бити иранска или нека друга нафта", прецизирала је она.
Напоменула је, такође, да је прошле године руска нафта чинила четвртину укупно увезене сирове нафте у Србију.
Стручњак за енергетику Милош Здравковић каже за Спутњик да је Нафтна индустрија Србије (НИС) највећи конзумент Јанафа са којим има годишњи уговор - пуно за празно - и да шести пакет санкција о забрани увоза руске нафте неће погодити НИС јер он Јанафом може да допреми сваку другу нафту – ирачку, либијску, норвешку, венецуеланску.
Због санкција ЕУ, Србија од новембра више неће моћи да увози руску нафту
© Sputnik / Максим Блинов
/ Некадашњи председник Нафтног комитета Србије Горан Радосављевић мишљења је да се та забрана увоза неће одразити на снабдевеност нашег тржишта нафтом.
И раније смо највише куповали киркук
Он подсећа да је од 2014. године и увођења првих финансијских санкција руским компанијама и њиховим ћеркама фирмама, па и Гаспромњефтовом НИС-у, било отежано да дођу до финансијских средстава да се задужују за било какву робу из Русије. Тада је НИС почео да купује неке друге врсте нафте.
„У једном тренутку је више од пола било ирачке киркук нафте, потом казахстанске нафте која је у суштини каспијска, уралска, слична руској и негде око 15-20 одсто је била руска нафта. Тај проценат руске нафте се нешто повећао у претходном периоду јер је цена била нижа, али ми у суштини треба да супституишемо неких 15 до 20 процената што је око 450.000 тона руске нафте на годишњем нивоу. То нису количине које не могу да се супституишу, јер нафте на светском тржишту има довољно“, каже Радосављевић за Спутњик.
Мада је забрањен увоз руске нафте која се допрема морским путем, он објашњава зашто је у нашем случају то немогуће и копном, односно нафтоводом „Дружба“ којим она стиже у Мађарску. Технички би то, можда, било изводљиво, међутим, према ЕУ санкцијама тај нафтовод могу да користе оне земље које сада добијају нафту на тај начин, а то су Мађарска, Чешка, Словачка. Проблем је што санкције забрањују да оне шаљу нафту трећим земљама, што значи да Мађари не би смели да нам ту нафту препродају, објашњава наш саговорник.
Зато ће, каже Радосављевић, Србија од новембра у потпуности морати да супституише досадашњи увоз руске нафте, што по његовој оцени не би требало да донесе проблеме. Он је уверен да НИС већ зна од кога ће набаљати ту нафту.
За нове купце нова и цена
Пошто је по отпочињању специјалне руске војне операције у Украјини руска нафта од краја марта била јефтинија у односу на друге, НИС је, по речима министарке Михајловић, њу више увозио тако да је она чинила 55 одсто укупне нафте у Србији.
Србија ће руску нафту највероватније заменити ирачком киркук нафтом коју је и раније највише куповала
На питање, да ли то значи да ћемо од 1. новембра увозити скупљу нафту, Радосављевић каже де ће, свакако, за оне који се сада појављују као нови купци на неком тржишту и цена бити нова, јер у питању нису дугорочни уговори. Ипак, додаје да је, када је у питању тржиште енергетике, у наредним месецима најмање забринут за тржиште нафте.
„Мислим да ће се цена нафте кретати између 90 и 100 долара за барел, што је отприлике овај ниво цене која је имамо сада. У овом тренутку постоји довољан баланс понуде и тражње на глобалном тржишту. Тамо где ће се јавити проблем је европско тржиште које већ осећа дисбаланс, а поготово од 5. децембра, па тек од 2. фебруара када дође и до забране увоза деривата нафте из Русије“, уверен је Радосављевић.
Од целе ове ситуације ће, како каже, добро да зараде земље извознице нафте и нафтне компаније које су, иначе, у првој половини године оствариле огромне профите услед раста цене нафте.