Просечан купац некретнина купује стан који кошта од 100.000 до 200.000 евра. Углавном их купују породице. Све је теже за 100.000 евра наћи довољно велики стан који би одговарао четворочланој породици, кажу стручњаци.
"Али ако хоће двособан или двоипособан стан онда морају да одвоје 150.000 до 200.000 евра да би стан био квалитетан, а да не мора да се реновира", истиче Катарина Лазаревић из агенције за некретнине, преноси РТС.
Некретнине су све скупље, али упркос томе, више се и продају, подаци су Катастра. Највише се куповало у деловима Београда близу река и централним градским општинама. Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 2,9 милиона евра, док је најскупљи квадрат стана продат у "Београду на води" по цени од 9.500 евра по квадрату.
Понуда је и даље већа него тражња, оцењују стручњаци, мада би за две године то могло да се изједначи.
"Инфлација у некретнинама је познати тренд у кризама, украјинско-руска криза је само убрзала ово, као и светска рецесија, тако да су цене скочиле, али пре свега износ цене квадрата, а не вредност квадрата", објашњава Милић Ђоковић, економски стручњак.
Зашто је све мање кредитних купаца
Како новоградње, тако и цена староградње расте, па је тако за квадрат стана на Коњарнику потребно издвојити 2.000 евра, док је најскупљи квадрат стана у староградњи на општини Стари град – 5.000 евра.
Квадрат некретнина на Миријеву и Звездари скупљи је у просеку за 300 до 400 евра.
Ове године 88 одсто некретнина плаћено је кешом, док је куповина на кредит мања за три одсто него лане.
"Кредитних купаца има све мање, разлог је најава високих каматних стопа, тј. промена каматне стопе и онда су људи несигурни да ли ће моћи да отплаћују кредит који подигну и колико ће то да расте", каже Лазаревићева.
Станове све чешће купују и млади из свих делова Србије, они који после завршених студија, одлуче да остану у Београду и ту нађу посао.
Шта опстаје у време инфлације
"Ако немаш пуно пара купи гаражу, па изнајмљуј гаражу, ето ти нешто. Ако имаш релативно мало пара па опет мало више, купи две гараже, па опет издај. Ако имаш више пара купи апартман, стан на дан итд. Дакле, само некретнине остају и опстају као сигурне инвестиције", саветује Ђоковић.
Са нашим платама и под условом да цене некретнина више не расту, за просечан стан од 60 квадрата требало би штедети наредних 20 година. И то одвајати око 400 евра месечно.
Ипак, за ову рачуницу потребно је и времена и одрицања, зато се све мање људи одлучује за то. У последње време, људи који имају уштеђевину купују станове уместо да чувају новац, кажу стручњаци. И то је један од разлога што је промет некретнинама највећи у последње време.