„Да не би остали по страни од референдума, како би људи осетили да се на њих мисли и не заборавља, одлучили смо да привремено променимо административну структуру, јер смо уверени да ће нам се у блиској будућности придружити и Николајев и Одеса“, рекао је Саљдо за телевизију „Русија 24“.
Раније је саопштено да је ослобођени део Николајевске области бити укључен у састав Херсонске области, њени становници ће такође учествовати на предстојећем референдуму. Ради се о граничним Снигиревској и Александровској општини.
Током специјалне руске операције, руска војска је преузела контролу над азовским делом Запорошке области и читавом Херсонском облашћу, заузимајући велике градове као што су Херсон, Мелитопољ и Бердјанск, одсецајући Украјину од Азовског мора. У оба региона је формирана нова администрација, емитују се руски телевизијски канали и радио станице, обнављају се трговинске и транспортне везе са Кримом.
Јавне коморе ДНР и ЛНР су 19. септембра упутиле захтеве шефовима република, Денису Пушилину и Леониду Пасечнику, са иницијативом да се хитно одрже референдуми о прикључењу Русији. Следећег дана, власти ДНР и ЛНР саопштиле су да ће референдум бити одржан од 23. до 27. септембра. Такође, 20. септембра су администрације Херсонске и Запорошке области објавиле планове за одржавање референдума у истом периоду.
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.