Овај професор на Војној академији за Спутњик подсећа да је то како НАТО сам себе позиционира одавно превазиђена заоставштина још из времена његовог оснивања после Другог светског рата, у намери да осујети ширење утицаја Совјетског савеза у Европи и свету.
Нова „одбрамбена“ НАТО вежба на другом крају света
Под плаштом борбе против комунизма основали су савез, међутим, када су нестали и Совјетски савез и Варшавски уговор, НАТО је непрекидно, на рушевинама Варшавског уговора, ширио своју зону утицаја. Примао је нове чланице и вршио толике притиске до ових најновијих да и земље које су историјски биле војно неутралне, попут Шведске, под политичким и другим притисцима, у крајњем и војним, пристану да приступе том савезу, каже Ковач.
Колико је реч о „одбрамбеном“ савезу указује и најновија вежба америчких и јужнокорејских војних бродова која је управо отпочела на источној обали Корејског полуострва.
У њој учествује више од 20 војних бродова, укључујући амерички носач авиона на нуклеарни погон "Роналд Реган", америчке и јужнокорејске крстарице и америчке разараче. Циљ четвородневних вежби је, како су објаснили, да покажу одлучност две државе да одговоре на провокације Северне Кореје. Тако су назвали чињеницу да је Пјонгјанг испалио балистичку ракету.
Када је средином августа Америка тестирала своје интерконтиненталне балистичке ракете нико није реаговао. То је за њих нормална ствар која се подразумева.
У вежби америчке и јужнокорејске војске учествује више од 20 војних бродова, укључујући амерички носач авиона на нуклеарни погон "Роналд Реган"
© AP Photo / Ahn Young-joon
У 12 посредничких ратова широм света
Или када је, такође, недавно из ваздуха Алијанса гађала припаднике „проиранске полиције“ на тлу Сирије.
Америчка веб Интерцепт објавила је почетком априла документа и интервјуе с војним и цивилним званичницима који су открили како су мали тимови америчких снага за специјалне операције тајно ангажовани у посредничким ратовима у 12 земаља Африке, Блиског истока и азијско-пацифичке регије.
О уплетености Америке, односно НАТО-а у дешавања у Украјини да се и не говори.
Запад, предвођен Америком, уз подршку НАТО-а и ЕУ у суштини је извршио хибридну агресију на Руску Федерацију, приморао је да спроведе специјалну војну операцију, непосредно узео учешће на тлу Украјине кроз слање њихових добровољаца, специјалаца, кроз учешће њихове обавештајне, извиђачке структуре и укупне логистичке подршке на страни украјинских оружаних снага које представљају НАТО пешадију, истиче Ковач.
„НАТО је потпуно инволвиран у сукоб у Украјини који може да прерасте у европски, или чак глобални, светски рат. Што се тиче Далеког истока, Америка је и тамо успела, као и у Европи, да концентрише земље које непосредно следе њене интересе на Далеком истоку, попут Велике Британије, Аустралије, Новог Зеланда“, каже наш саговорник.
Одбрана својих интереса
Он нема дилему зашто Америка не одступа од оног што је увек радила, креирајући кризе и ратне конфликте, као и сада.
Америка би да на две кључне тачке – Украјини и Кини - задржи глобално вођство не само у војном него и осталим аспектима.
Он, међутим, сматра ситуација на Далеком истоку неће да се одвија у складу са америчким интересима јер је Кина је одлучна да брани своје националне интересе у Јужном кинеском мору и око Тајвана и да остане једна од глобалних сила у овоме веку.
Наш саговорник сматра да САД неће ризиковати да уђу у војни сукоб са Кином.
„Мислим да је то мање вероватно да непосредно уђу, али да ће ући слично као у Украјини са обавештајно-извиђачким системима, логистиком поморских снага, слањем специјалаца, тимова, оружја, опреме - то је недвојбено,“ оцена је генерал-мајора у пензији.
Жртва је увек неко други
Није му, каже, далека идеја да ће, као у Украјини, Америка бити спремна да Тајвану додели улогу жртве евентуалног рата како би Кину дискредитовала у међународним односима и како би извела поморску блокаду.
На питање до када ће се свет суочавати са тим „одбрамбеним“ деловањем Америке, односно НАТО-а, он сматра да то не треба очекивати пре него што САД претрпе штету и схвате да су на сцени и друге глобалне силе које не желе даље да слушају њихов диктат .
„То ће се сигурно десити као последица завршетка украјинске кризе, без обзира колико она трајала, и легитимисања националних интереса Кине на азијском простору, односно на Далеком истоку и у Јужном кинеском мору. То су две кључне тачке због којих ће Америка, посредно, ћутке или јавно, признати да постоје и друге силе са којима се мора преговарати. Тако ће бити признат статус новог светског поретка заснованог на мултиполаризму“, уверен је Ковач.