Радован Радаковић је до Партизана стигао заобилазним путем, поручио је Дарко Белојевић. У почетку каријере бранио је боје Земуна, Обилића, БСК Батајнице, да би га пут одвео у Белгију и Стандард из Лијежа чији је члан био од 1997. до 1999. године.
После тога је уследио повратак у Србију где је бранио за Раднички из Крагујевца из којег је и стигао коначно у Партизан. Дан након што преминуо Радован Радаковић, Белојевић је „премотао филм“ у разговору за Спутњик.
„Трагедија! Прво Шоле (Милутин Шошкић), па сад Радаковић. Сећам се да је стигао 2000. године из Крагујевца, тада сам био и тренер голмана СР Југославије. Ђорић је био селектор три утакмице, па су наставили Савићевић, Бошков и Ћурковић који су чинили селекторску комисију. Е, тада је међу „плавима“ био и Радаковић. Бранио је у пријатељском мечу са Русијом (1:1) у Москви и у победи над Фарским Острвима резултатом 6:0. Што се тиче Партизана, ух ту је конкуренција била паклена“, присећа се Белојевић.
Искусни тренер голмана који је са Радаковићем заслужан за две титуле које су црно-бели освојили 2001. и 2002. године, поручује да је Радована красило велико срце, али и да је био један од првих голмана које је „вукла“ лопта.
„Те 2000. године Партизан је имао четворицу врхунских голмана. радиша Илић, Ђорђе Пантић, Радован Радаковић и последњи је стигао Ивица Краљ. Убрзо је Радиша одлучио да напусти Хумску. Сећам се да су се касније Краљ, Пантић и Радак у Лиги шампиона мењали на голу. Почели смо са Радаковићем, завршили са Ђолетом Пантићем. Радак је имао велико срце и напорним радом је успео да се избори са стравичном конкуренцијом. Много је била тешка конкуренција поред Краља и Пантића, али ето Радак који није прошао ту школу у Хумској и који који ишао заобилазним путем јер је из Белгије стигао у Крагујевац, а из Крагујевца у Партизан, успео је да се устали међу стативама. Наметнуо се стилом, био је добар, волео је да дрибла, да 'залама'. Радаковић је веома добро одрадио посао, кад год је добијао прилику био је добар на голу“, истиче Дарко.
Белојевићу је тешко пало што је Радаковић преминуо, тек је закорачио у шесту деценију живота.
„Трагедија за човека његових година, врхуснког спортисту. Требало је да живи, али болест не бира. Он је легенда Партизана. Свако ко је одиграо бар један меч за црно-беле или једну сезону, тај је легенда“, закључио је Дарко Белојевић.