Не само да је Пикси Тадићу доделио капитенску траку и учинио га јединим и сувереним лидером на терену већ му је на том истом терену обезбедио улогу каква му доликује – десетка мора да буде десетка и ништа више од тога.
Јасно је да мајстор какав је Тадић може да одигра и као десна и као лева полутка, као полушпиц, чак и као централни нападач, али тада његови квалитети не добијају пуни ефекат – то се може догодити само када капитен Ајакса добије сав могући простор на половини ривала и све кључеве игре.
Да је то рецепт за најбољег Тадића видело се у утакмици против Норвешке – уз свест о томе да му леђа чувају Саша Лукић и Иван Илић као повученији везњаци, српски капитен је могао сву пажњу да усмери на креирање напада и сарадњу са крилним бековима.
Делегирао је лопте Тадић, нису оне имале епитет „завршног паса“, али још боље од тога, то су биле „претпоследње“ лопте које су касније са бокова ушле у срце казненог простора где Србија има толико моћне адуте у ликовима Душана Влаховића и Александра Митровића.
Ослобођен обавеза какве је некада имао, без наметнутог посла усмереног ка крилним позицијама и аут линијама, Тадић је могао слободно да се креће кроз линије ривала, тражи рупе и отвара се у празним просторима како би „затражио“ лопту од колега из одбране и везног реда за даљу креацију.
Његова кретња и визија игре је отварала просторе и за друге играче, усмереност ривала је користио да ослободи квадрате терена за крилне бекове, у случају Норвешке пре свих Филипа Костића, што је као резултат донело и први гол на утакмици за Влаховића.
„Претпоследњи пас“ је био Тадићево дело и код другог гола, нашао се на правом месту у право време, пресекао лопту, увидео трк младог Илића између дефанзиваца ривала, дивно га упослио, а потом је уследила асистенција за Митровића који је неумољив егзекутор из казненог простора.
Акције као из уџбеника је јасан знак да Пиксијева чета зна своје предности, али има и начин да их искористи, што ће бити од кључне важности за предстојеће највеће изазове – утакмице на Светском првенству где ће инспирација, креативност и фудбалски виц Душана Тадића бити пресудан фактор за екипу.