Бисљими је рекао да зна све детаље, али да је ћутао о томе шта предлози садрже. Упитан да ли се Париз и Берлин обавезују на споразум који не подразумева признање, Бисљими је рекао да би „носиоци требало да говоре о томе када сматрају да је право време за разговор“ и да он није део тих разговора.
Макронови и Шолцови саветници донели план
„Када су дошли, састали су се један на један са господином Куртијем“, изнео је Бисљими.
Два саветника за спољну политику немачког канцелара Олафа Шолца и председника Француске Емануела Макрона, Јенс Плетнер и Емануел Бон били су 9. септембра у Приштини, а потом наставили за Београд са предлозима.
Бисљми је говорећи синоћ за приштинске медије рекао да је Аљбин Курти тај који треба да одговори на француско-немачки предлог.
„Ако би се у овом тренутку изашло са било којим елементом у јавност, мислим да би то било контрапродуктивно и штетно“, рекао је Бисљими.
Он је навео и да верује да је документ који су објавили поједини медији у Албанији, наводећи како се ради о предлозима које су Београду и Приштини доставили Немачка и Француска, „списак жеља састављен, можда у Србији“, али да то није онај који је код Куртија или Вучића.
„Не знамо шта је презентовано господину Вучићу. То што је Вучић изјавио није тачно“, додао је Бисљими.
Постоји рок за одговор
Указао је да су два саветника оставила рок за одговор, али није навео колико времена има Курти и да ли је одговор послат.
„Мислим да ће Курти послати свој одговор оног тренутка када му је тражено да га пошаље. Рок постоји“, рекао је потпредседник привремене приштинске владе.
О предлозима Немачке и Француске већ неколико недеља се расправља у јавности. Приштина је првобитно била резервисана према наводима у медијима који су говорили о „нон-пејперу“ Немаца и Француза, а садржи елементе споразума који би се постигао следеће године и не тиче се признавања Косова од стране Србије одмах, преноси Косово онлајн.
Постојање немачко-француског предлога потврдила је прво министарка у Куртијевој влади Доника Гервала, а потом и сам Курти. Он је у понедељак у Гњилану рекао да „идеје круже“, не само у Паризу и Берлину, већ и у Вашингтону, Бриселу, Риму, Приштини и Београду.
„Постоји француско-немачка иницијатива која жели да да још више моћи господину Лајчаку, као и континуирана америчка подршка. Разговара се о различитим моделима, али нема ништа коначно, а још мање одлучујуће“, рекао је Курти у понедељак у Гњилану.