Коментаришући став мађарског премијера да „примирје мора да буде договорено не између Русије и Украјине, већ Америке и Русије” и да „са Ангелом Меркел данас не бисмо имали рат у Украјини”, Ракић каже да је незахвално бавити се тумачењима по принципу „шта би било кад би било“, али да свакако има истине у изјавама мађарског премијера о томе да би неки бивши државници били у стању или довољно моћни да допринесу да се прекине сукоб у Украјини и да се седне за преговарачки сто.
После одласка Меркелове празнина у Немачкој
После одласка лидера какав је била канцеларка Меркел, каже Ракић, у Немачкој је настала велика празнина.
„У тој земљи је на власти трочлана коалиција, што значи не постоји један, већ три лидера који заједнички покушавају да креирају немачку политику и да државу изведу из ове веома неугодне ситуације. Истовремено, Немачка је, условно речено, вероватно једна од највећих жртава сукоба у Украјини. Ту, пре свега, мислим на увоз енергената који су били ослонац њеног политичког и економског развоја у последње две деценије. Немачка је, наиме, добијала прилично јефтине енергенте из Русије и тиме је успевала да покрене своју производњу и велику извозну машинерију, због чега је и постала једна од водећих економских сила на свету“, указује новинар и спољнополитички коментатор.
Данас је, међутим, наводи Ракић, Немачка у веома у тешкој ситуацији и не успева да се одупре притисцима са друге стране Атлантика.
„Немачка и данас помало изгледа као окупирана држава јер су на њеној територији стране трупе - Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, па није потпуно слободна да се бави креирањем неке своје спољне политике. Она јесте дубоко интегрисана у НАТО и ЕУ, али њена економија трпи велике штете због увођења санкција Русији. За Немачку ће ово бити веома тешка зима и неизвесно је како би њена економија могла да се опорави када крај сукоба није ни близу, а ни окончање свих последица ове ситуације такође није на видику“, сматра наш саговорник.
Из тог разлога Ракић није оптимиста ни по питању немачке економије.
„Тим пре што тренутно не видим начин да се у тој земљи појави неки ауторитет који би рекао да Немачка треба да почне више да гледа своје интересе, него да брани интересе Сједињених Америчких Држава“, истиче Жарко Ракић за Спутњик.
Недостају мировне иницијативе
Са друге стране, како каже, имамо покушаје да се покрену неки мировни преговори и у том погледу је најактивнији турски председник Ердоган, који свако мало излази са неким иницијативама како би две стране селе за преговарачки сто.
„Мислим да се, некако у позадини, слично понаша и француски председник Макрон, који не крије да је у сталном контакту са руским председником Путином и да покушава да приволи обе стране да почну са озбиљним преговорима. Међутим, за сада је ситуација на ратишту таква да ни једна страна није победник и у таквим околностима нико не жели да почне преговоре, тим пре што из Кијева чујемо изјаве које апсолутно искључују могућност да Украјина преговара о миру са председником Путином. Такође, немамо никаквих наговештаја ни из Вашингтона да би Американци били спремни да подрже неку такву иницијативу. Због свега тога имамо ситуацију да свакога дана бележимо нове жртве и страдања“, наводи Ракић.
Он додаје да је песимиста и да верује да ће ова ситуација потрајати извесно време:
„Делује као да никоме није у интересу и да нико искрено не жели да се колико сутра седне за преговарачки сто.“
Мађарски премијер Виктор Орбан је током дискусије у организацији „Берлинер цајтунг” и магазина „Цицеро“ у Берлину истакао да Украјина може да се брани против Русије само зато што је војно подржава САД.
„Рат је данас отворен само зато што су то желели Американци. Због тога морају Американци и Руси да се договоре и онда се рат завршава", уверен је Орбан.