Председник Русије Владимир Путин ових дана је обзнанио да је Украјина покушала да дигне у ваздух Турски ток, али да је покушај саботаже спречен. Детаље о томе није откривао, тако да је остало непознато на ком делу гасовода, који је укупно дугачак 930 километара, је покушана саботажа.
По мишљењу председника Србије Александра Вучића то је највероватније било у Црном мору. Најавио је да ће траса Турског тока кроз Србију, дугачка 403 километара, бити посебно чувана од стране припадника БИА и полиције. Србија би, како је рекао, у случају диверзије остала и без струје и без гаса.
Спречена саботажа
После диверзије на гасоводу Северни ток, коме је у интересу да онемогући и Турски ток и према коме је уперен неуспео покушај саботаже гасовода чији први крак иде кроз Црно море до Турске, а други кроз Бугарску и Србију до потрошача у Мађарској.
Деђански нема дилему коме би ишле у прилог последице уништавања Турског тока.
„Покушај диверзије према Турском току може да одговара само онима који су већ направили диверзију према Северном току 1 и Северном току 2 који никада није ни радио. То сигурно не може да одговара продавцу гаса, а то је Русија, која када би хтела да обустави гас довољно је само да затвори вентил. Исто тако не одговара ни купцима – Европској унији која у овом тренутку због политике не жели или неће да купује руски гас, али ситуација ће се променити кад-тад и биће потребно да однекуд добијају гас“, каже он за Спутњик.
Коме одговара мртав Турски ток
Значи да та ситуација може да одговара само трећим странама, а с обзиром на геополитичку ситуацију у свету то, како додаје, сигурно нису Кина, Далеки или Блиски исток.
„То одговара само САД и евентуално неким њиховим послушницима. Циљ јесте да се ослаби у једну руку Русија, а у другу руку и Европска унија. Земље региона кроз које пролази Турски ток нису толико битне за САД, али су средство, односно место где може да се направи диверзија. Мислим да је то уопште удар на ЕУ да се спречи куповина руског гаса да би у тим земљама стао индустријски развој који се заснивао на јефтиној енергији коју су имали, пре свега, због добре сарадње са Русијом“, каже Деђански који се посебно бави енергетиком.
Место цурења гаса на гасоводу "Северни ток" у водама Данске
© AP Photo / Danish Defence Command
Он подсећа да су САД већ годинама покушали да саботирају изградњу Северног тока 2. Пошто то нису успели, амерички председник Џозеф Бајден је почетком фебруара рекао да шта по сваку цену неће бити пуштања у рад тог гасовода и да треба предузети шта год да до тога не дође. То је касније проширено констатацијом да неће дозволити никакав гас који долази из Русије и тиме је, како оцењује, директно ударио на ЕУ. Србија, као земља у транзиту, је ту, такође, на удару, додаје он.
Гасовод кроз Украјину миран
„Интересантно је и симптоматично што од свих тих гасовода којима у Европу стиже руски гас, једини који се не дира је онај који пролази кроз Украјину. То може да се објасни тиме што Украјина тиме добија макар нека средства од транзита гаса преко тог гасовода, а Американцима је сваки динар који не морају они да плате за финансирање Украјине добродошао“, истиче наш саговорник.
У овој ситуацији, по његовом мишљењу, све државе кроз које пролази гасовод морају да се одреде у односу на то да ли хоће да индустрији и грађанима обезбеде јефтиније гориво или ће све то да превале на плећа својих грађана. Он је, каже, сигуран да ће све чланице ЕУ које то не буду радиле доживети слом у наредних годину-две дана.
САД вођен својим интересом, а ЕУ?
„Још желим да мислим да владе свих земаља у ЕУ ипак имају неку одговорност и према својим грађанима, а не само према САД. У целој овој причи разумем САД јер се они воде својим интересима и то није спорно. Можда није морално, али то није спорно. Проблем су за мене земље које безусловно слушају Вашингтон и понашају се као у оној Орвеловој књизи „1984“ где постоји једно министарство истине, где се пласира прича која иде из Вашингтона и сви беспоговорно то слушају. Невероватно је да су велике земље ЕУ себи дозволиле да буду у таквом вазалном положају“, истиче Деђански.
Он сматра да је на Србији да се брине пре свега о себи и да настави да се политички држи неутрално и да обезбеђује енергенте из разних извора како не би долазила у ситуацију да остане што без гаса, што без угља, што без нафте.