„Они су викали 'Пољска', а ми смо чуле само 'Србија'!“ – Бојана за Спутњик, са врха света!
Када би постојала награда за стуб стабилности у репрезентацији српских одбојкашица, нема сумње да би заслужено требало да је понесе Бојана Миленковић. Увек на месту, маскимално фокусирана Бојана је била један од важних фактора за златну медаљу, а утиске са шампионата поделила је са Спутњиком.
SputnikКада је остварила сан и постала репрезентативка Србије, Бојана је била спремна да жртвује све зарад националног дреса. Све је почело бајковито, била је део екипе која је 2017. године освојила златну медаљу на Европском првенству, али је наредне године на Светском првенству прошла кроз тежак период.
Бојана се повредила током тог шампионата и медаља јој је уручена касније, а онда после четири године сва жртва и напор који је уложила исплатили су се и донели јој ново злато које је дочекала на постољу.
После Светског првенства, увек насмејана Бојана упутила се у Румунију како би национални дрес заменила клупским, а на том путу нашла је времена и јавила се Спутњику како би коначно, када су се мало „слегли“, поделила утиске са шампионата.
„Још немамо времена да се све слегне. Надам се да ћемо ускоро постати свесне шта смо урадиле. Откад смо дошле имамо много обавеза, нисмо имале много времена да размишљамо, али смо наравно пресрећне“, почела је разговор Бојана.
Српска одбојкашица на терен је улазила у такозваним кризним ситуацијама, када је било потребно подићи мотивацију и унети стабилност. Свако ко је пратио првенство морао би добро да се замисли како би се сетио једне Бојанине грешке.
„Сваки пут кад сам ушла мислим да сам помогла екипи у пријему и у одбрани. Мислим да сам оправдала сваки пут свој улазак. Тренер је одлучио да ме користи за пријем и одбрану, кад год је било проблема у том сегменту он се ослањао на мене и трудила сам се да испуним задатак“, истакла је Бојана.
Поред тога што уноси сигурност, одбојкашица рођена 1997. године уноси и велику количину позитивне енергије.
„Генерално сам позитивна и насмејана. Трудим се да када год уђем унесем енергију и да допринесем атмосфери. Девојке живну иако мало потону у неким тренуцима. Ја сам заправо ди-џеј екипе, задужена сам за музику и атмосферу“, кроз осмех је открила одбојкашица Србије.
Када су се упутиле на Светско првенство српске одбојкашице кренуле су са намером по медаљу, али нису веровале да ће успети да првенство заврше са максималних 12 победа од који је девет завршено резултатом 3:0 у сетовима.
„Када смо одлазиле у глави нам је била медаља. Са великом жељом смо ишле по злато, али смо се сконцентрисале на сваку утакмицу. Ишле смо поен по поен, нисмо размишљале да ћемо олако све завршити. Најтеже је било против Пољске, то четвртфинале ћемо памтити више него Бразил у финалу. Намучиле су нас, али ми смо екипа која уме да се носи са притиском. Годинама уназад, јавност, а и ми саме од себе очекујемо медаље“, истакла је Бојана.
Најтежи задатак био је победити Пољакиње у четвртфиналу пред 10.000 навијача.
„Прошле сезоне сам играла у Хемику у Пољској. Пољаци су велики фанатици клупске и репрезентативне одбојке, увек су пуне трибине. Очекивала сам такву атмосферу и пуну халу. То је дало снаге девојкама из Пољске да одиграју на високом нивоу и да нас баш намуче. Такође, нама је опадала концентрација и ми смо се мучиле, али на крају је најбитнија победа. Чуле смо Србија кад су викали Пољска“, поносно је испричала Бојана.
Читаве две деценије Зоран Терзић предводио је српске одбојкашице до бројних медаља, а онда је на његово место стигао Данијеле Сантарели. Међутим, у српском тиму се ништа није променило, медаље су само наставиле да се нижу...
„Резултат првенствено зависи од нас. Ми смо најбољи тим на свету, то се показало и док је Зоран Терзић био са нама. Сваке године смо освајале медаље, прошле године и две. Нема велике разлике у тренерима, једноставно мислим да је екипа највише заслужна за све, а онда наравно тренери и стручни штаб“, објаснила је Бојана.
Српска одбојкашица истакла је да је њој и свакој њеној саиграчици срце пуно када обуку национални дрес и да тада добијају неописиву снагу.
„Неописив је осећај играти и представљати своју државу. То је сан сваког спортисте, бранити боје Србије је нешто што би свако требало да сања. Лига нација је најтежи турнир, много утакмица, мало времена за одмор, али и без Тијане Бошковић успеле смо до покажемо колико вредимо. Треће место је тамо сјајан резултат. Нисам очекивала да ћемо баш овако издоминирати, али десило се! Нисмо баш у свакој утакмици биле сјајне, намучиле су нас Бугарска и Пољска, али најбитније је да смо остале на крову света“, истакла је Бојана.
Србија је имала и олкашавајућу околност јер се налази у тиму са Тијаном Бошковић, која је добила признање за најбољу обојкашицу на првенству.
„Она је заиста најбоља на свету! Најпре јер је добра особа и добар човек, а то је још више краси као играча. Што се тиче одбојке увек има континуитет, никада не пада, присутна је на сваком тренингу и утакмици. Част је и привилегија играти са њом. Тијана је сјајна особа“, истакла је Бојана Миленковић за Спутњик.