Откривање словенске енигме: И стручњаци из Русије читају велике тајне из слојева српске земље

Археолог Станко Трифуновић који је и руководилац овог вишедеценијског пројекта објашњава како је на иницијативу Музеја Војводине покренута сарадња са археолошким институцијама из Русије, чиме се пружила прилика српским археолозима, поготово студентима, да стекну уско-стручне вештине које су им до тада биле недоступне.

Србија је прошарана огромним бројем археолошких налазишта од непроцењиве научне вредности чији су резултати значајни за свеукупно сазнање о развоју људске цивилизације. Чувени Лепенски Вир представља једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта, а био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије.

Налазиште у Чуругу богато је артефактима који сведоче о периодима од старијег гвозденог доба, преко римског периода и позног средњег па све до 17. века. И поред овога, у Србији не постоји школа конзервирања где би се будући српски археолози научили занату очувања старих метала.

По ископавању, одређени материјали потпуно пропадају у врло кратком временском периоду због чега је њихова правилна конзервација од изузетног значаја.

Управо из тог разлога, Државни Ермитаж из Санкт Петербурга послао је делегацију археолога-конзерватора који, поред очувања артефаката такође подучавају и младе српске археологе вештини конзервирања метала.

Једна од њих је и Катарина Миљевић, мастер студент археологије која ради директно на терену са колегама из Руске Федерације.

Један од најзначајнијих писаних извора који говори о пореклу свих Словена јесте Несторов летопис из 12. века. Овај стари и добро познати руски летопис говори да сви Словени потичу из Подунавља, али, како објашњава руководилац пројекта ископавања Станко Трифуновић, тешко је утврдити на основу каквих сазнања је поменути летопис састављен и из тог се разлога историографија обраћа за помоћ археологији.

О просечном радном дану једног археолога, руског или српског, говорила је за Спутњик вишегодишња сарадница на ископавању и археолог Сандра Молнар.

Комплекс археолошких налазишта у Чуругу и околини има пет локалитета хронолошки и садржајно различитих, а научници деле простор са радницима Циглане која ту такође копа. Сарадња је коректна и функционише тако што археолози пређу обележено земљиште, а раници започињу копање тек након што се пронађени материјали забележе и склоне. Уколико радници први пронађу неке од материјала, обавештавају археологе и чекају завршетак њихових радова. Сви пронађени материјали чувају се у депоу Музеја Војводине, а до тада се држе у просторијама старе школе у Чуругу, где је уједно и конзерваторска радионица.

Поред научно-истраживачког рада постоји и идеја о изградњи археолошког парка у Чуругу, попут оног у Виминацијуму или Медијани. Парк би садржао реконструкције објеката из различитих периода и идеју његове изградње руководилац ископавања Станко Трифуновић потенцира годинама, али финансије за реализацију изостају. Ипак, приликом недавне посете налазишту у Чуругу, амбасадор Руске Федерације Александар Боцан Харченко изразио је добру вољу и жељу да помогне и подржи овакву иницијативу. Истовремено је и председник општине Жабаљ, на чијој територији се налазе неки од локалитета, подржао ову идеју која би поред промовисања науке и историје служила и као исплатив туристички пројекат од којег би читав крај имао користи.

Иако је ово налазиште богато историјом која сеже уназад пар миленијума, најмањи заједнички садржилац за руске и српске археологе свакако је историја Словена.

Док је данас истраживање те специфичне карике у ланцу прошлости случајно или намерно занемарено, својевремено је постојала Међународна унија за словенску археологију која је организовала конгресе на пет година, сваки пут у другој држави. Последњи такав конгрес реализован је 1996. године у Великом Новгороду у Русији, после чега се Међународна унија за словенску археологију распала. Наредних 25 година није било никакве сарадње на том пољу, све док прошле године Музеј Војводине, заједно са колегама из Русије, није дошао на идеју о поновној организацији конференције посвећене словенској археологији. На њој је стотину учесника излагало своја научна запажања, а договорено је одржавање будућих конференција на сваке четири године, по узору на некадашњи совјетски конгерс. Наредна конференција словенске археологије одржаће се 2025. године у Србији и археолог Станко Трифуновић оптимистичан је када је реч о научној надокнади пропуштеног и повратку словенске археологије у релевантне историографске и археолошке токове.