Представници млађе генерације тенисера којој припадају Данил Медведев, Доминик Тим, Саша Зверев, Стефанос Циципас успели су да се наметну и помрсе конце Новаку Ђоковићу, Рафаелу Надалу и Роџеру Федереру, али су и они добили наследнике брже него што су очекивали.
Из прикрајка су на тениски врх вребали „неки нови клинци“ попут Лоренца Мусетија, Феликса Оже Алијасима и Холгера Рунеа и пажљиво пратили када ће доћи њихових пет минута под светлим небом белог спорта.
Највише се истакао Карлос Алкарас који је постао први рекет света и освојио УС Опен са 19 година. Међутим управо играче попут Мусетија, Рунеа и Алијасима Алкарас је бацио у сенку из које су сада млади тенисери успели да изађу.
Ситуације су полако почеле да се намештају за младе тенисере, а они су били стрпљиви и спремни да их дочекају. Најпре је нажалост дошла олакшица у виду повреде Доминика Тима. Објективно можда и најталентованији међу такозавном млађом генерацијом повредио се прошле године и требало му је дуго времена да се противници поно затресу на помен његовог имена.
Након њега повреду је доживео на Ролан Гаросу ове сезоне Александар Зверев, а болна гримаса јасно је ставила до знања да се ускоро неће вратити на терен.
Највећи изазов за „неке нове клинце“ био је ипак Данил Медведев, али су им се врата отворила и што се тиче руског аса јер му је као и његовим сународницима Андреју Рубљову, Карену Хачанову и осталима било забрањено учешће на Вимблдону.
Мотивисани најмлађи професионалци имали су ракрчен пут на коме су могли да очврсну и нанижу важне победе које би им донеле самопоуздање.
Феликс „повукао ногу“
Феликс Оже Алијасим као један од предводника рођен је 2000. године и иако и даље није довољно константан о његовом таленту је сувишно говорити. Убитачни бекхенд био му је главно оружје да ове године стигне до чак три титуле у Антверпену, Фиренци и Ротердаму у ком је победио Стефаноса Циципаса, Андреја Рубљова, Камеруна Норија и Ендија Марија.
Канађанин је одлично отворио сезону стигавши до четвртфинала Аустралијан Опена, а онда титулом у Ротердаму дао мотивацију својим младим колегама да крену истим путем.
Феликс је у Антверпену играо одличан тенис и у четири меча изгубио само један сет од Британца Данијела Еванса.
Тони Надал очигледно ради фантастичан посао са 23-годишњаком који ће у наредном периоду колико год био сјајан имати изазовне противнике близу својих година. Са разлогом је Канађанин девети тенисер света, али мораће да се припази у наредном периоду највише Лоренца Мусетија и Холгера Рунеа.
Млађи од најмлађих
Млади Данац који је један од најмлађих играча на туру у априлу је шокирао Александра Зверева у трећем колу Минхена да би потом стигао и до трофеја у немачком граду.
У главном граду Шведске дочекала га је паклена конкуренција, али је редом чистио Камеруна Норија, Алекса де Минаура и за трофеј Стефаноса Циципаса.
Одушевио је млади Руне рођен 2003. године и на Ролан Гаросу где је стигао до четвртфинала, а имао је ове сезоне и финале у Софији.
Трофеј Рунеа у Стокхолму можда има и највећу тежину међу ове три титуле коју су освјили Данас, Италијан и Канађанин зато је што је Холгер најмлађи од свих и пред њим је највише времена за доказивање.
Већ сада сваку прилику користи на прави начин, показао је да би умео да парира и Новаку Ђоковићу јер му је прошле године одузео сет на УС Опену.
Италијанско чудо из сенке
Након што је имао прилике да види своје младе колеге, Лоренцо Мусети пожелео је да изађе из сенке и стигао у Хамбург у јулу на турнир 500 серије, али трофеј је био миљама далеко јер је само први ривал Душан Лајовић био слабије рангиран од њега.
Италијан рођен 2002. године победио је српског тенисера, а онда савладао Емила Русуворија, Алехандра Давидовича Фокину и Франциска Черундола да би се пласирао финале.
У том моменту деловало је да је то крајњи домет италијанског тенисера јер је наишао на годину дана млађег Карлоса Алкараса који се међу свим играчи млађих од најмлађих највише истакао.
Суперталентовани Шпанац освојио је УС Опен, игра вансеријски тенис, његови дроп шотови залеђују противнике, а на Мастерсу у Мадриду савладао је Новака Ђоковића и Рафаела Надала.
Ко би смео да му изађе на црту? У том тренутку љубитељи белог спорта вероватно су мислили нико, али Италијан се није уплашио вршњака, зато што је знао да је дошао дан када и он мора да покаже свој таленат.
Мусети је савладао Алкараса у финалу Хамбурга и направио невероватни подвиг, а то је само био почетак.
У Напуљу где је турнир био изузетно лоше организован, праћен навијањем Италијана Мусети је играо атомски тенис који је било уживање гледати и потпуно је заслужено подигао други трофеј у сезони.
После титуле постао је 23. тенисер планете, али ако буде наставио да игра на нивоу на ком је играо у Напуљу, Мусети ће бити фаворит за тениски врх.