Ове године обележава се три и по века од рођења Петра Великог, а поводом јубилеја на руском националном штанду на Међународном београдском сајму књига публици је представљен стрип о једном од најутицајнијих руских владара, настао тридесетих година прошлог века, захваљујући талентованим руским уметницима Павлу Пољакову и Константину Кузњецову.
„Прошле године сам у Москви, с колегама из Србије, учествовао на великој конференцији историчара, посвећеној Петру Великом и Петровом добу. Тада сам дошао до једног, бар за мене, разочаравајућег открића, да између Петра Првог и Срба нема баш много историјских веза. Српски народ је у то време имао традиционалне додире с Русијом, али само на нивоу цркве. У овом стрипу, који је и одлично историјско штиво, реч је о имаголошким везама с Петром Првим. То нису везе с реалним владаром него с представом о Русији која се развијала активно у 18. веку. Симбол те моћне империје која има европски тренд, али је православна, јесте управо Петар Први. Због тога је он тако важан за Србију“, објашњава Тимофејев за Спутњик.
Стрип о Петру Великом први пут је прештампан и објављен у дигиталној верзији у издању Руског научног института, под руководством професорке Ирине Антанасијевић, у сарадњи с Удружењем стрип уметника Србије.
Објављен је у три издања, два српска – у тврдом и меком повезу, и у двојезичном издању за руске читаоце, уз подршку Министарства културе Руске Федерације.
Представљање стрипа поводом 350 година од рођења Петра I
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Писац и историчар културе Зоран Стефановић, један од приређивача овог вредног издања, који је написао и обиман предговор и друге пратеће текстове, у разговору за Спутњик истиче да је стрип о Петру Великом изузетно актуелан управо данас, у време глобалне кризе, јер објашњава, боље од дневних вести, односе великих сила.
„У стрипу је, као и данас, приказан велики сукоб две цивилизације – колективног Запада и руског света, мада је то, заправо, Евроазија и словенско-балкански свет. Све су то биле дилеме и у Петрово доба, а њиховим разрешењем створена је модерна Русија, иако некад и по страховиту цену. Величина овог стрипа је у томе што је веома директан, али и духовит и елегантан у постављању дилема“, напомиње Стефановић.
Према његовим речима, стрип се издваја реалистичким, истинитим приказом једне врло комплексне теме, на начин који је погодан за широку публику.
Алексеј Тимофејев
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Бели Руси су заједно са српском и југословенском елитом међуратног доба донели макар двадесетак важних иновација у култури, које се не тичу само ове земље, него и европске и светске културе. Београд је у том моменту, као и цела Југославија, био један од главних центара најпрогресивније модернизације, која је имала велики утицај не само на класичну руску, српску или европску популарну културу, него и на амерички модернизам. Оно што смо ми давали у том златном добу понекад је било супериорно у поређењу с оним што је рађено у Мусолинијевој Италији, или Француској која је већ била окупирана и није могла да производи стрипове и графичке романе овог типа који су се бавили озбиљним темама“, објашњава Стефановић.
Наш саговорник напомиње да су српски и југословенски читаоци у међуратном времену, захваљујући великом уметнику Ђорђу Лобачеву, али и многим другим ауторима, међу којима су и Пољаков и Кузњецов, били у прилици да читају стрипове посвећене Толстоју, Гогољу, Шекспиру, Лази Лазаревићу и другим великим ауторима. Та уметност је имала снажан утицај на развој популарне културе на три континента – у Европи, Африци, Америци.